Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila sudu odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između parničnih stranaka je zaključen dana 18.03.1992. godine i overen u Opštinskom sudu u Svilajncu pod br. Ov 636/92, dana 26.03.1992. godine, ugovor o kupoprodaji bivše zgrade ''BB'' u ..., sa aneksom, kojim je Opština Svilajnac prodala tužiocu bivšu zgradu ''BB'' na ... u ..., k.p.br. ..., površine 341 m2, po ceni od 24.805.000,00 dinara. U LN br. ... KO ..., na k.p. br. ..., površine 341 m2, koja je po vrsti zemljišta gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, upisan je objekat-poslovna zgrada za koju nije utvrđena delatnost, izgrađena bez odobrenja za gradnju, u Ul. ..., držaoca AA, ovde tužioca. Tužilac je podneo Službi za katastar nepokretnosti Svilajnac, zahtev za promenu podataka o nosiocu prava na zemljištu – k.p.br. ..., upisanoj u LN br. ... KO ..., tvrdeći da je sadašnji upis na toj parceli u korist Opštine Svilajnac, pogrešan, jer je on kupovinom zgrade na toj parceli i zaključenjem ugovora Ov br. 636/92, dana 26.03.1992. godine, stekao pravo svojine na zemljištu na kom se zgrada nalazi. Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Svilajnac je, rešenjem br. 952-02- 9-22/2016 od 18.05.2016. godine, odbila zahtev AA iz ... za promenu podataka o nosiocu prava na predmetnom zemljištu, sa obrazloženjem da je on na usmenoj raspravi održanoj u postupku izlaganja dana 03.11.2010. godine potvrdio da je predmet kupoprodaje bio samo objekat- poslovna zgrada površine u osnovi 341 m2 kojoj odgovara površina zemljišta za redovnu upotrebu, a ne i zemljište, zbog čega se saglasio da na parceli k.p. ..., kao korisnik bude određena Opština Svilajnac, a da on bude određen za držaoca objekta za koji inače ne poseduje dozvolu. Žalba koju je tužilac izjavio protiv tog rešenja je odbijena rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture br. 46-00-00220/2017-10 od 18.02.2019. godine. Iz izveštaja službe za katastar nepokretnosti Svilajnac od 06.08.2019. godine, proizlazi da je kp.br. ..., godine 1992. upisana kao društvena svojina sa pravom korišćenja ovde tužioca na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov.br.636/92 od 26.03.1992. godine, koji je overio Opštinski sud u Svilajncu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio i utvrdio njegovo pravo vlasništva na predmetnoj kat.parc. koje je stekao po osnovu redovnog održaja, u smislu odredbe člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pošto je zaključio da je tužilac bio savesan držalac te parcele na osnovu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na kojoj ima i zakonitu državinu od dana zaključenja ugovora i uvođenja u posed 1992. godine, te da je vreme potrebno za održaj proteklo do dana sačinjavanja zapisnika od 03.11.2010. godine, u postupku izlaganja.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio jer on, u vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženom, 1992. godine, nije mogao na predmetnoj parceli da stekne pravo svojine, pošto je Zakon o građevinskom zemljištu (''Službeni glasnik RS'' br. 23/90), tada važeći, propisivao da se gradsko građevinsko zemljište ne može otuđiti iz društvene svojine. Stoga, po mišljenju drugostepenog suda, državina tužioca na predmetnoj parceli koja postoji od 1992. godine, nije mogla da vodi sticanju prava svojine, već eventualno od 04.07. 1996. godine, nakon stupanja na snagu izmena Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kojima je brisana odredba člana 29. tog Zakona, a ukoliko su bili ispunjeni zakonski uslovi, dok je tek od 2009. godine uvedena mogućnost konverzije, odnosno pretvaranja prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine. Pošto do dana podnošenja tužbe, 17.10.2018. godine, nije protekao rok propisan odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje svojine po osnovu redovnog održaja u slučaju zakonite i savesne državine, drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine na predmetnoj parceli, koja je po vrsti gradsko građevinsko zemljište, neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje njegovog prava vlasništva na predmetnoj parceli, pošto je tužilac od tužene kupio bivšu zgradu BB u ... a ne i zemljište na kom je ona postavljena, dok rok za sticanje prava vlasništva održajem nije protekao.

Odredbom člana 16. Zakona o građevinskom zemljištu (''Službeni glasnik SRS'' br. 20/79...23/90), koji je bio na snazi u vreme kada je zaključen predmetni ugovor između parničnih stranaka, propisano je da se gradsko građevinsko zemljište ne može otuđiti iz društvene svojine.

U konkretnom slučaju, tužilac je držalac objekta na predmetnoj parceli koja je javna svojina Opštine Svilajnac, kao gradsko građevinsko zemljište. Ustav Republike Srbije jemči tri oblika svojine, a to su privatna, zadružna i javna svojina, tako što svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Zakon o javnoj svojini koji je donet 2011. godine, izmenjen i dopunjen 2017. godine (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011...113/2017), uređuje, u skladu sa Ustavom, pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Javnu svojinu, prema članu 2.tog Zakona, čini pravo svojine Republike Srbije – državna svojina; pravo svojine autonomne pokrajine – pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska svojina. Javna svojina je novi oblik svojine koji, do donošenja Zakona o javnoj svojini, nije bio uređen zakonom. Zakonom o javnom svojini je propisan poseban režim za određene nepokretnosti, među kojima je i gradsko građevinsko zemljište. Stvari u javnoj svojini su od posebnog značaja, pa je tako postupak pribavljanja, raspolaganja i upravljanja tim stvarima posebno regulisan u odredbama člana 26.-45. Zakona i podzakonskim aktima za sprovođenje Zakona o javnoj svojini, odnosno uredbama koje je donela Vlada Republike Srbije. O pribavljanju stvari i raspolaganju stvarima u svojini jedinice lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom, odlučuje organ jedinice lokalne samouprave određen u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Predmet kupoprodajnog ugovora zaključenog između tuženih je bivša zgrada ''BB'' u ..., kako je navedeno u nazivu i u odredbi člana 1. predmetog ugovora. Gradsko građevinsko zemljište na kome se navedeni objekat nalazi nije bilo predmet kupoprodaje jer to zemljište tada nije moglo da se otuđi iz društvene svojine, što znači da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje njegovog prava vlasništva na zemljištu pod tom zgradom, neosnovan, pa je pravilno, pobijanom presudom odbijen.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je on pravo vlasništva na predmetnoj parceli stekao održajem. Drugostepeni sud je pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nije protekao zakonom propisan rok za sticanje prava vlasništva održajem pa se navodima revizije revidenta neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka kao u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer tuženoj troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić