Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 371/21 od 26.05.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po.4. 54/20 od 24.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Goran Karadarević, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe. Branilac okrivljenog je podneo i blagovremenu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti i to zbog povrede odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3. ZKP).

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, obzirom da u postupanju okrivljenog nema protivpravnosti. Ovo sa razloga jer, po stavu branioca, okrivljeni sporne predmete nije nabavljao kao službeno lice za potrebe MUP-a RS i u svrhu poklona, već je ove predmete isključivo nabavljao - kupovao kao fizičko lice i svojim ličnim novcem, a ne sredstvima MUP RS i dalje ih prodavao.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 15.04.2013. godine) čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... kao službeno lice – pomoćnik komandira Policijske stanice ... iskorišćavanjem i prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 13.600,00 dinara, na taj način što je od privrednog društva „Srpska tradicija – Šeli“ DOO iz Beograda naručivao policijske plakete i značke – aplikacije koje su u obliku stilizovanog štita i sadrže simbole policije i grb Republike Srbije, koje po izgledu podsećaju na originalne službene značke i koje može da naruči samo policijski službenik uz odobrenje ministra unutrašnjih poslova shodno Uputstvu o postupanju prilikom nabavke i trebovanja promotivnog materijala sa oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova broj 11246/2015 od 21.10.2015. godine, koje odobrenje nije imao, predstavljajući se prilikom prvog naručivanja kao policijski službenik ..., a potom ih prodavao fizičkim licima ...“, a u vreme, mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je optužen i oglašen krivim, tako da nižestepeni sudovi nisu učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog.

Sledstveno napred navedenom, a imajući u vidu radnje koje je okrivljeni AA preduzimao kao službeno lice – pomoćnik komandira Policijske stanice ..., a koje su bliže opisane u izreci pobijane pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim, to se sud, u konkretnom slučaju, pravilno pozvao na Uputstvo o postupanju prilikom nabavke i trebovanja promotivnog materijala sa oznakom Ministarstva unutrašnjih poslova broj 11246/2015 od 21.10.2015. godine, kao propis po kojem okrivljeni kritičnom prilikom nije postupio i pravilno je isti primenio, tako da se po nalaženju ovoga suda kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP vezano za nepravilnu primenu od strane suda navedenog Uputstva na radnje koje je okrivljeni po stavu branioca preduzimao isključivo kao fizičko lice, a ne za potrebe MUP-a RS i u svrhu poklona.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede prava okrivljenog na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, a koje je zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, isticanjem da kako MUP RS nije ograničio sticanje i način korišćenja, odnosno kupovinu i prodaju policijskih aplikacija koje nisu originalne, te kako se Uputstvo o postupanju prilikom nabavke i trebovanja promotivnog materijala sa oznakom MUP-a broj 11246/2015 od 21.10.2015. godine ne odnosi na ove predmete, to je okrivljeni imao pravo da slobodno raspolaže sa ovim predmetima, a na kojima je on zakonito stekao pravo svojine kao fizičko lice.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Karadarevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić