Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Žarko Stanisavljević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP (u zahtevu pogrešno označeno član 428. stav 1. tačka 1. ZKP) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br.25/21 od 02.06.2021. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.125/21 od 19.07.2021. godine u oslobađajuće.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju za predmetno krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, zbog čega okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim. Naime, od vremena izvršenja krivičnog dela, a koje je po stavu branioca pre 2002. godine pošto je okrivljeni predmetnu municiju donosio sa ratišta kao uspomenu ili je istu kao aktivno vojno lice kupovao u kasarni sve do njegovog penzionisanja 2002. godine, je protekao zakonom određeni vremenski period za krivično gonjenje okrivljenog u smislu odredbi članova 103. i 104. KZ, pri čemu po stavu branioca momenat nastupanja posledice ili eventualnog otkrivanja krivičnog dela nije od značaja za utvrđivanje vremena izvršenja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Stanisavljevića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Prokuplju koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br.25/21 od 02.06.2021. godine. Viši sud u Prokuplju kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepene presude Kž1.br.125/21 od 19.07.2021. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da radnje okrivljenog za koje je pravnosnažno oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo iz razloga jer u konkretnom slučaju postoji osnov koji isključuje protivpravnost u materijalnom smislu. Naime, po stavu branioca, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, ispunjeni su svi zakonom predviđeni uslovi za primenu instituta dela malog značaja u smislu odredbi člana 18. KZ i to tri kumulativna uslova da je stepen krivice okrivljenog nizak, da su štetne posledice potpuno odsutne i da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sanckije, a ispunjen je i uslov u vidu zaprećene kazne zatvora do 5 godina ili novčane kazne za predmetno krivično delo.

Odredbom člana 18. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) je propisano da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Odredbom stava 3. člana 18. KZ je propisano da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna.

Imajući u vidu odredbu člana 18. stav 3. KZ kojom se izričito ograničava primena instituta dela malog značaja samo na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili novčana kazna, te imajući pri tome u vidu da je za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, to je očigledno da u konkretnom slučaju, a imajući u vidu visinu zaprećene kazne zatvora za predmetno krivično delo, nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za primenu instituta dela malog značaja iz člana 18. KZ, pa se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima on, pozivajući se na Krivični zakonik koji je važio pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Žarka Stanisavljevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić