Navedenom presudom na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni Zoltan Fazekaš i Savica Petrović obavezani su da plate sudski paušal, kao i troškove krivičnog postupka sudu i Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, u iznosima i na način bliže navedenim u izreci te presude, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 953/20 od 19.04.2021. godine žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića i žalba okrivljenog Savice Petrovića lično u celosti su odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Zoltana Fazekaša, advokat Zdravko Ćosić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 9), 10) i 11) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP kao i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i i predmet vrati drugostepenom sudu i to veću u drugom sastavu, da obavesti branioca o održavanju sednice veća i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine shodno članu 488. stav 2. i 3 ZKP ili da se drugostepena presuda preinači tako što će se okrivljeni osloboditi optužbe,

- branilac okrivljenog Savice Petrovića, advokat Konstantin Rankov, zbog povrede člana 462. stav 3. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i donese oslobađajuću presudu, a da branilac u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća, s tim da je branilac okrivljenog Savice Petrovića, advokat Konstantin Rankov dana 21.06.2021. godine blagovremeno dostavio Vrhovnom kasacionom sudu i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, koja je podneta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu iz razloga osnovnog i dopunskog zahteva.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića, kao i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića, dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zoltana Fazekaša i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića sa dopunom, su osnovani.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zoltana Fazekaša i dopunom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je u donošenju te presude učestvovala sudija Milica Novaković, koja je učestvovala u donošenju odluka kojima je odlučivano o žalbama branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića na rešenja o produženju pritvora, u kojima je obrazlažući postojanje opravdane sumnje, izrazila visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenih.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 953/20 od 19.04.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Milice Novaković, predsednika veća, Darka Tadića, Gordane Kojić, Vesne Sladojević i Ivane Stevanov, kao članova veća.

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 328/20 od 24.02.2020. godine i Kž2 977/20 od 16.06.2020. godine, doneta u većima sastavljenim od sudija Dušana Vojinovića, predsednika veća, Milorada Dedića i Milice Novaković, kao članova veća.

Iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 328/20 od 24.02.2020. godine i Kž2 977/20 od 16.06.2020. godine, proizilazi da ... po nalaženju suda postoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenima Zoltanu Fazekašu i Savici Petroviću propisani odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog postojanja opravdane sumnje da su pokojnog oštećenog lišili života na taj način što su skriveni u dvorištu posmatrali oštećenog dok je hranio stoku u štali, prišli mu i zadali više udaraca po telu, savladali ga, glavu mu oblepili selotejp trakom i kanapom vezali ruke na leđima, zadavši mu pri tom još dva udarca u glavu, usled čega je oštećeni izgubio svest, pa su nakon toga ušli u kuću oštećenog i kada nisu našli novac koji su tražili vratili se do oštećenog, utvrdili da je mrtav, pa nakon toga ponovo ušli u kuću pokojnog oštećenog i oduzeli 35 kilograma smrznutog mesa iz zamrzivača i napustili lice mesta, te da imajući u vidu način izvršenja krivičnog dela, težinu posledice, kao i okolnost da je krivično delo izvršeno u ..., malom mestu gde se meštani međusobno poznaju i gde su socijalne veze među stanovništvom izražene, postoji naročita zainteresovanost lokalne javnosti za aktuelne događaje, koje i dalje traje i nije izgubilo na intezitetu, što može ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka, jer je došlo do uznemiravanja javnosti.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1), 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4)... ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanovu izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristrasnosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožijoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Kriterijumi za ocenu nepristrasnosti sudije prilikom odlučivanja, obuhvataju subjektivni test nepristrasnosti, koji predstavlja ličnu nepristrasnost sudije, dok se ne dokaže suprotno i objektivni test nepristranosti, kod koga se utvrđuje postojanje ili utvrđivanje činjenica koje mogu izazvati dilemu o nepristrasnosti suda, sasvim odvojeno od ličnog ponašanja bilo kog od članova sudskog veća i obuhvata i situacije funkcionalne prirode pri obavljanju različitih službenih funkcija.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

U konkretnom slučaju u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića i dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića najvažnije je pitanje ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenih.

Članom 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 328/20 od 24.02.2020. godine i Kž2 977/20 od 16.06.2020. godine u čijem donošenju je učestvovala sudija Milica Novaković u svojstvu člana veća, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni Zoltan Fazekaš i Savica Petrović, pokojnog oštećenog lišili života, tako što skriveni u dvorištu posmatrali oštećenog dok je hranio stoku, prišli mu i zadali više udaraca po telu, savladali ga, glavu mu oblepili selotejp trakom i kanapom vezali ruke na leđima, zadali mu još dva udarca u glavu usled čega je oštećeni izgubio svest, nakon čega su ušli u kuću oštećenog u kojoj nisu našli novac koji su tražili i vratili se do oštećenog, utvrdili da je mrtav, ponovo ušli u kuću oštećenog i oduzeli 35 kilograma smrznutog mesa, nakon čega su napustili lice mesta, što znači da je postojanje opravdane sumnje opisano na relativno detaljan način, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudija Milica Novaković je obrazlažući postojanje opravdane sumnje u rešenjima o produženju pritvora, izrazila visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića, u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru.

Utvrđenje postojanja opravdane sumnje podrazumeva da je sudija Milica Novaković ocenila da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje koji opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđivanje postojanje takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisano odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje sudije koja je o pritvoru protiv okrivljenih odlučivala više puta, a pri tome se upustila u ocenu opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela, jeste takvog kvaliteta i predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristranost funkcionalne prirode sudije Milice Novaković, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ove sudije u postupku odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu.

Sudija Milica Novaković, u konkretnom slučaju, nije izuzeta prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije 4461/10 od 30.01.2014. godine, Už 12021/17 od 04.01.2020. godine, Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/21 od 11.03.2021. godine i Kzz OK 6/21 od 22.04.2021. godine, kao i stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića i dopunom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića, ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zoltana Fazekaša i Savice Petrovića, i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Savice Petrovića, kao osnovane, pa je u odnosu na ove okrivljene ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 953/20 od 19.04.2021. godine, i predmet u tom delu vratio Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                   Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić