Istom presudom oštećena BB i njen zakonski zastupnik, majka VV su upućene na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 262/21 od 13.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane, žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru, okrivljenog Osmana Ademovića i njegovog branioca, advokata Esada Duljevića, pa je presuda Višeg suda u Novom Pazaru K broj 35/20 od 17.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Osmana Ademovića, advokat Esad Duljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na suđenje Višem sudu u Novom Pazaru sa nalogom da se novi postupak održi pred drugim predsednikom veća, a da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Osmana Ademovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Osmana Ademovića u zahtevu navodi, da prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, u periodu od septembra 2017. godine do 09.01.2019. godine nisu vršene polne radnje, zbog kojih je oglašen krivim, već isključivo radnje kojima je vršena prinudna obljuba. U zahtevu se navodi, da je na glavnom pretresu od 17.02.2021. godine, optužnica precizirana tako što je navedeno da je „okrivljeni svojim polnim organom pokušao da uđe u polni organ oštećene kojom prilikom je oštećena osetila bol, pa se nakon dodirivanja njegovog polnog organa tj. vaginalnog odnosa i ejakulacije sklonio sa nje“, kao i da je umesto reči „vršio obljubu“ navedeno „pokušavao da izvrši obljubu“, dok je u preostalom delu optužnica ostala neizmenjena, pa su krivično-pravne radnje okrivljenog kvalifikovane kao produženo krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. U zahtevu se dalje navodi, da je prema izrekama pismeno podignute i pismeno precizirane optuženice okrivljeni dana 09.01.2019. godine obe ruke zavlačio ispod ruku oštećene i dodirivao joj grudi, pa je logično da okrivljeni nije optužen zbog ovih radnji preduzimanih u svim ranijim prilikama, već samo radnje od 09.01.2019. godine, dok je pravnosnažnim presudama oglašen krivim da je ove radnje preduzimao kontinuirano u celom inkriminisanom periodu. Branilac okrivljenog navodi i da su pravnosnažnim presudama obuhvaćene nove radnje: držao rukom svoj polni organ i isti primicao do polnog organa oštećene, koje nisu sadržane u optužbi i ejakulirao, iz čega proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim za nove radnje i veću kriminalnu količinu od one koje su mu optužbom stavljene na teret, pa je optužba prekoračena i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovi kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Osmana Ademovića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je okrivljeni oglašen krivim samo za one radnje iz optužnice koje su dokazane tj. da je oglašen krivim za manju kriminalnu količinu u odnosu na onu za koju je bio optužen (strana 3 stav 3 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac okrivljenog Osmana Ademovića u zahtevu navodi i da dispozitiv optužnice, a i preciziranje optužnice ne sadrže sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen, jer je psihički odnos okrivljenog prema delu opisan nepotpuno, budući da je krivica okrivljenog opisana tako da je „bio sposoban da shvati značaj svoga dela i u mogućnosti da upravlja svojim postupcima“ (uračunljivost), da je bio „svestan da je njegovo delo zabranjeno, ali je njegovo izvršenje hteo“ iz čega proizilazi da nedostaje bitan subjektivni elemenat krivičnog dela, a to je da je učinilac bio svestan svoga dela, zbog čega je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je branilac okrivljenog Osmana Ademovića podneo zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni u vreme, na način i na mestu bliže opisanim u toj izreci, u uračunljivom stanju i sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno, izvršio produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. i člana 61. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Osman Ademović kritičnom prilikom postupao sa umišljajem, a umišljaj kao oblik vinosti podrazumeva da je bio svestan svoga dela i da je hteo njegovo izvršenje, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Osmana Ademovića kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, koja je takođe navedena kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Osmana Ademovića, s obzirom da u tom delu zahtev nema propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić