Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje tvrdnjom o nejasnim i protivrečnim razlozima, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog po ugovoru o radu od 29.04.2011. godine na radnom mestu ... u preradi ..., u Ogranku tuženog – ..., koji je zamenjen ugovorom o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa od 21.10.2011. godine. Tuženi je 17.10.2017. godine doneo upozorenje na razloge za otkaz ugovora o radu u kome se navodi da je tužilac učinio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i povredu iz člana 8. stav 3. alineja 4, 5, 12. i 13. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, kao i povredu radne discipline iz Pravilnika tuženog o radno – tehničkoj disciplini zaposlenih, zbog čega su nastali uslovi da mu se otkaže ugovor o radu. Rešenjem tuženog od 31.10.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nedoličnog ponašanja prema drugim zaposlenima, odbijanja saradnje, lične netrpeljivosti prema drugim zaposlenima, omalovažavanja zaposlenih u pogledu njihovih sposobnosti za obavljanje poslova na kojima rade, kao i zbog ophođenja prema direktoru ili nadređenom uz odsustvo dužnog uvažavanja. Tužiocu je osporenim rešenjem stavljeno na teret da je dana 21.09.2017. godine, u toku radnog vremena, vređao i omalovažavo BB, i to agresivnim i povišenim tonom i da mu je tom prilikom pretio. Takođe, omalovažavao je koleginicu VV, govoreći joj da nije za posao u pogonu i da treba da se vrati na prethodno radno mesto i uznemiravao je izjavama da će biti „sklonjena“ i sa drugog radnog mesta na koje je raspoređena. Dalje je navedeno da je tužilac dana 28.09.2017. godine kada se pripremao za rad u drugoj smeni „uleteo“ u prostorije direktora ogranka i tehničkog menadžera “galameći, vičući i negodujući na dogovor menadžmenta u vezi organizacije rada za taj dan“, s obzirom da se nije slagao sa rasporedom, jer su po odluci direktora, rukovodilac i poslovođa ... zbog suše i posebnog režima rada pogona ..., ostali u drugoj smeni da bi bolje organizovali rad.

U toku postupka je utvrđeno, što je navedeno i u osporenom rešenju, da je sukob između tužioca i drugog zaposlenog nastao povodom potrošnje vode i pranja poslovnog prostora u vreme restrikcije, a da se tužilac direktoru ogranka obratio na opisan način zbog toga što se nije slagao sa organizacijom rada i zadržavanjem i nadzorom rukovodioca i poslovođe ... u drugoj smeni. Takođe, utvrđeno je da tužilac i zaposlena VV nisu radili u istoj smeni i da tužilac nije bio njen pretpostavljeni.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Odredbom člna 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom tuženog o radno-tehnočkoj disciplini zaposlenih br.427 od 10.12.2015. godine, u članu 4. propisano je da su povrede radne discipline zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu: neprofesionalno ponašanje, nedolično i neprimereno ponašanje prema direktoru, drugom nadređenom, kao i prema ostalim zaposlenima (povišen ton, neprimerena komunikacija, tuča, svađa vika, galama...), ophođenje prema direktoru ili drugom zaposlenom uz odsustvo dužnog uvažavanja, kao i ako je ponašanje zaposlenog takvo da može dovesti do poremećaja međuljudskih odnosa, kao i ometanje zaposlenih u radu.

Ugovorom o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti od 21.10.2011. godine, zaključenim između tužioca i tuženog, u članu 8., predviđeno je da radni odnos zaposlenom može prestati zbog nedoličnog ponašanja (psovanje, nedolične gestikulacije, omalovažavanje) prema ostalim zaposlenima i korisnicima usluga poslodavca i trećim licima, odbijanje saradnje sa zaposlenima zbog lične netrpeljivosti i sl. i omalovažavanje zaposlenog u pogledu njegovih sposobnosti za obavljanje određenih poslova u okviru stručne spreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nisu bili ispunjeni uslovi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu u vezi člana 4. Pravilnika tuženog i člana 8. Ugovora o radu, budući da verbalni sukob dana 21.09.2017. godine između tužioca i drugog zaposlenog nije bio trajnog karaktera i odnosio se na organizaciju rada, tako da ne predstavlja nedolično ponašanje zbog kog zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Istovremeno, tužilac nije uznemiravao ni omalovažavao zaposlenu VV u odnosu na pol, stručnost ili sposobnost za obavljanje određenog posla, što proizlazi iz njenog iskaza datog u toku ovog postupka. Tužilac nije bio njen pretpostavljeni i radili su u različitim smenama, a razgovor koji je tužilac vodio sa imenovanom i ukazivanje na njenu poziciju u pogonu u kome radi, ne može se kvalifikovati kao uznemiravanje ili negiranje sposobnosti drugog zaposlenog da obavlja određene poslove u okviru stručne spreme. Povodom događaja od 28.09.2017. godine, nije utvrđeno da se radi o nedoličnom ponašanju ni ophođenju prema direktoru ogranka, uz odsustvo dužnog poštovanja, s obzirom da je kritičnom prilikom tužilac imao konkretnu primedbu na organizaciju rada, koju je direktoru uputio bez svađe i povišenog tona.

Suprotno revizijskim navodima, prolazne neprimerene reakcije i kritike upućene drugom zaposlenom ili pretpostavljenom licu, ne predstavljaju ponašanje zbog kog zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, izuzev ako je ponašanje takvo da stvara nepovoljne odnose u radnom okruženju, narušava organizaciju rada i utiče na rezultate rada zaposlenih i poslodavca. U ovom slučaju tužilac svojim ponašanjem nije pokazao nepoštovanje uobičajenih i propisanih standarda ponašanja, kao i organizacije rada u toj meri da se ne može nastaviti njegov rad kod poslodavca.

Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je obavezi da ga vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu nisu priznati troškovi za sastav odgovora na reviziju, jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić