Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ne ukazuje se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenju nižestepenih sudova, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene na određeno vreme, na osnovu rešenja tužene od 07.09.2009. godine, na radnom mestu profesora ... . Tužena je dana 18.01.2010. godine raspisala konkurs za radno mesto profesora ..., nakon čega je na osnovu novog rešenja tužene škole od 19.03.2010. godine tužilac primljen u radni odnos na određeno vreme. Tužiocu je radni odnos na određeno vreme produžava rešenjima tužene od 20.03.2010. godine, 04.11.2010. godine i 27.04.2015. godine. Dana 25.10.2016. godine tužena je donela rešenje kojim je konstatovala da tužiocu prestaje radni odnos dana 24.10.2016. godine istekom roka na koji je zasnovan. Protiv tog rešenja tužilac je izjavio prigovor, o kom školski odbor nije odlučio. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.10.2016. godine. Tužbom se traži poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i utvrđenje pravne fikcije da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 24.10.2016. godine.

Odlučujući o tako postavljenom tužbenom zahtevu, prvostepeni sud zaključuje da je tužilac radio bez pravnog osnova, nakon isteka vremena na koji je zasnovao radni odnos pa sve do trenutka kada mu je radni odnos prestao. Obavljanjem faktičkog rada kod tužene, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u skladu sa odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu. U skladu sa navedenim, prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Po stanovištu drugostepenog suda, radni odnos na određeno vreme, shodno odredbi člana 132. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nije mogao prerasti u radni odnos na neodređeno vreme. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud preinačava prvostepenu presudu i odbija tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je preinačujuća drugostepena odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Tužilac je primljen u radni odnos na određeno vreme u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ (ovde tužena) na radno mesto profesora ... . Tužilac je primljen u radni odnos radi zamene odsutnog zaposlenog. Nakon isteka roka za koji je tužilac zasnovao radni odnos, tužena je donela rešenje kojim je konstatovala da je tužiocu prestao radni odnos dana 24.10.2016. godine. Odredbom člana 132. stav 9. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.72/2009...62/2016) propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Tužilac je nesporno bio primljen u radni odnos na određeno vreme, radi zamene odsutnog zaposlenog, u skladu sa odredbom člana 132. stav 1. tačka 1. istog zakona. Radni odnos tužioca zasnovan je rešenjem tužene od 07.09.2009. godine, a potom produžavan rešenjima tužene od 20.03.2010. godine, 04.11.2010. godine i 27.04.2015. godine. Imajući u vidu da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja lex specialis zakon u pogledu prava i oabveza zaposlenih u školi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 37. Zakona o radu, o fikciji prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Revizijom tužioca osporava se takav zaključak drugostepenog suda. Ističe se da se u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br.62/2003...101/2005), imajući u vidu da je tužilac kod tužene zasnovao radni odnos dana 01.09.2009. godine. Tada važeći Zakon nije predviđao zabranu preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Imajući u vidu da tužena škola nije sa tužiocem zaključila ugovor o radu, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, u skladu sa odredbom člana 32. stav 2. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani izneti revizijski navodi tužioca. Na sporno pravno pitanje o mogućnosti preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, primenjuje se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2009. godine, na snazi od 11.09.2009. godine. Naime, poslednje rešenje tužene kojim je sa tužiocem zasnovan radni odnos na određeno vreme, radi zamene odsutnog zaposlenog, doneto je 27.04.2015. godine. Specifičnost radnog odnosa na određeno vreme ogleda se u tome što se radni odnos faktički zasniva iznova svakim pojedinačnim rešenjem o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme. U tome se ogleda razlika u odnosu na radni odnos na neodređeno vreme, koji je jedinstven za sve vreme svog trajanja. Kako je poslednje rešenje kojim je tužilac primljen u radni odnos na određeno vreme doneto 27.04.2015. godine, a rešenje o prestanku radnog odnosa dana 24.10.2016. godine, to se izvesno na prava i obaveze iz tog odnosa primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine. Taj Zakon ne predviđa mogućnost da zaposleni samim stupanjem na rad zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, niti mogućnost da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga nema mesta primeni odredbi člana 32. i 37. Zakona o radu, na koje se ukazuje u reviziji tužioca.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčevića,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić