.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1998/2021
09.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Avramov, advokat u ..., protiv tuženog „OTP Banka Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Maja Dmitrović, advokat u ..., radi sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/21 od 13.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/21 od 13.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/21 od 13.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P1. 1/19 od 23.11.2020. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane tužene banke, na taj način što mu nisu obezbeđeni radni uslovi za izvršavanje radnih zadataka, kao i usmeravanje klijenata radi stručne pomoći – pa da se zabranjuje dalje vršenje zlostavljanja, odnosno ponavljanje zlostavljanja, što je tužena dužna priznati i obezbediti izvršenje navedene zabrane, da se utvrdi da je tužilac zlostavljan na radu od strane tužene, a da je ovo zlostavljanje na radu za posledicu imalo otkaz ugovora o radu tužiocu, da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime nematerijalne štete iznos od 2.000.000,00 dinara, da se naredi objavljivanje ove presude u javnom glasilu „Blic“ na trošak tužene i da se obaveže tužena da tužiocu naknadi sve parnične troškove sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 105.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 719/21 od 13.04.2021. godine, odbijen je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P1 1/19 od 23.11.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 82/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje na radu kod tuženog, kao i zahtev za isplatu nematerijalne štete koja je usled toga usledila.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tuženog o činjenčnom stanju i pogrešnoj oceni dokaza povodom postojanja zlostavljanja na radu ne predstavljaju razlog za izjavljivanje posebne revizije. Revizijom se ne ukazuje na postojanje suprotnih sudskih odluka koje bi ukazivale na neujednačenost sudske prakse povodom indentičnog činjenično-pravnog pitanja, pa stoga posebna revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 82/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 82/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.03.2019. godine, a preinačena 30.05.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 2.000.000,00 dinara, što predstavlja protivvrednost od 16.955,00 evra na dan preinačenja tužbe (30.05.2019. godine).
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija u imovinsko-pravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o utvrđivanju postojanja zlostavljanja na radu i novčanom potraživanju proisteklom iz takve povrede u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
