Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 uz 4/20 od 19.01.2021. godine, odbijene su žalbe i potvrđena u usvajajućem delu presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 uz 1/2019 od 11.03.2020. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P1 uz 1/2019 od 11.03.2020. godine. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20) i člana 23. stav 5. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ broj 128/2014) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi u svojoj reviziji, iako se poziva na bitne povrede odredaba parničnog postupka, ni na jednu takvu povredu konkretno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu sa tuženim. Tužilac BB je kod tuženog radio počev od 2007. godine, a po osnovu ugovora o radu od ...2015. godine raspoređen je na radno mesto „...“. Tužilac AA je kod tuženog radio počev od 2012. godine, a po osnovu ugovora o radu od ....2015. godine raspoređen je na radno mesto „...“. Nižestepeni sudovi su utvrdili i u svojim odlukama naveli opis poslova radnog mesta „...“. Aneksom ugovora o radu od 20.07.2016. godine tužilac AA je raspoređen na radno mesto ... i nižestepeni sudovi su utvrdili i opis poslova tog radnog mesta. Kod tuženog je 03.01.2019. godine iz ... stigla roba – teletina u većim količinama, a toj robi je isticao rok trajanja 06.01.2019. godine, a do 11.01.2019. godine nisu stizale nove količine teletine. Kod tuženog je 09.01.2019. godine najavljena kontrola koju je trebao da izvrši menadžer na celom nivou „Metroa“ usled čega je teletina kojoj je istekao rok sklonjena iz prodaje budući da se do tada nalazila u prostorijama sa svežim mesom, a to je uradio tužilac AA kada je došao na posao 09.01.2019. godine s obzirom da dana 07. i 08.01.2019. godine on nije radio. VV, zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... je neposredno nadređen tužiocima je zajedno sa tužiocem BB navedenu teletinu zapakovao u folije i stavio inoks kolica kako bi je dalje prosledili u konfiskat radi daljeg postupanja sa navedenim mesom, odnosno stavljanjem istog u kontejnere i daljeg nošenja mesa sa isteklim rokom trajanja u kafileriju. Nakon prolaska kontrole VV je navedenu teletinu izvadio iz konfiskata, prethodno je mereći i spremajući za dalju prodaju. Prethodno je VV 10.01.2019. godine zajedno sa direktorom distributivnog centra ... GG i poslovođom DD otišao do konfiskata pri čemu je DD otvorio vrata bez prisustva obezbeđenja nakon čega su oni vodili razgovor o navedenom mesu sa isteklim rokom trajanja posle čega je VV objasnio nadređenima da je reč o teletini isporučenoj u većoj količini sa kraćim rokom trajanja nego uobičajeno kojoj je istekao rok, a koja se nije prodala da bi nakon toga od svojih nadležnih dobio uputstvo da se reši navedene teletine, odnosno da je proda, a što ne uspe da proda da postupi sa njom po pravilima i uputstvima obzirom da im je on prethodno rekao da za navedenu teletinu ima kupca s obzirom da meso iako mu je istekao rok trajanja nije bilo pokvareno. Nakon toga, VV je dao nalog ... da navedenu teletinu otkoste kako bi se jedan deo prodao restoranima, a za ostatak je dao nalog da ide u preradu. Navedena teletina je prodata kupcima sa popustom od 50% a obradu mesa izvršili su ... ĐĐ i EE. Utvrđeno je da je prilikom uzimanja mesa iz konfiskata tužilac AA napravio fotografije znajući da će doći do nepravilnosti i prodaje mesa sa isteklim rokom i to tako što je slikao lica koja krše proceduru u konfiskatu i deklaraciju na kojoj je naveden rok trajanja mesa. I tužilac BB je napravio fotografije spornog mesa, a istog dana on je spornu teletinu i merio sa VV pakujući je i spremajući za prodaju. VV je 10.01.2019. godine poslao i zahtev za sniženje cena za predmetnu teletinu kojoj je istekao rok menjajući datum na deklaraciji tako što je umesto 01.01.2019. godine stavio datum 10.01.2019. godine kako bi istu mogao da proda. Nakon tog dana 29.01.2010. godine oko 20,53 časova tužilac AA je poslao mejl u ... gde se nalazi sedište tuženog kako bi nadležne obavestio o nepravilnostima koje se dešavaju kod tuženog. U mejlu je tužilac naveo da je već slao dva mejla kao upozorenje pretpostavljenima da ni tada ništa nije preduzeo, te je naveo da više neće slati mejlove s obzirom da izvodi zaključak da to nema smisla. Dalje je naveo da njegov poslodavac prodaje meso sa isteklim rokom trajanja i da to mora da prijavi Ministarstvu spoljnih poslova, da je navedena prodaja odobrena od strane pretpostavljenih i to ... GG, ... DD, ŽŽ i rukovodioca odeljenja VV. U prilogu mejla poslao je i devet fotografija koje je prethodno načinio. Tužilac BB je dana 25.01.2019. godine poslao mejl veterinarskoj inspekciji u kom je naveo da želi da prijavi svog poslodavca „Metro Cash&Carry“ DOO Beograd jer su direktor poslovođa i šef mesare prodali veću količinu teletine iz ... dana 10.01.2019. godine a kom je rok istekao 06.01.2019. godine.

Tužilac AA je 28.01.2019. godine poslao mejl veterinarskoj inspekciji u kome je naveo da želi da ih obavesti o prodaji telećeg mesa iz ... koja je izvršena nakon isteka roka. U mejlu je navedeno da je telećem mesu rok istekao trajanja 06.01.2019. godine a da je isto prodato 10.01.2019. godine te je naveo da su to uradili pretpostavljeni GG, DD, ŽŽ i šef odeljenja mesa VV. Naveo je da je već poslao dva mejla na koje nije dobio odgovor te je pozvao inspekciju da izađe i proveri sve ove informacije.

Nakon toga, veterinarska inspekcija je izašla na lice mesta i utvrdila nepravilnosti kod tuženog, a što je navedeno u izveštaju inspekcijskog nadzora kada je utvrđeno da je kod tuženog u objektu vršena prodaja telećeg mesa sa isteklim rokom trajanja i to tako što je 10.01.2019. godine prodata teleća plećka težine 58,27 kilograma odnosno teleća rebra i grudi težine 57,97 kilograma, a dana 11.01.2019. godine teleća rebra i grudi težine 58,27 kilograma, odnosno ukupno 172,16 kilograma telećeg mesa čime je izvršen promet higijenski nebezbedne hrane i time učinjen privredni prestup, te je navedeno da je podneta prijava za privredni prestup protiv tuženog i odgovorno lice kod tuženog a to je GG iz ...

Takođe je utvrđeno da je ZZ, zamenik rukovodioca odeljenja bezbednosti kod tuženog 30.01.2019. godine poslao mejl II zaposlenoj u odeljenju ... poslova u kome je naveo da je na osnovu pregledanih snimaka iz prostorije mesare tuženog utvrđeno da su dana 10.01.2019. i 11.01.2019. godine uočene nepravilnosti u radu zaposlenih AA, VV i BB u prostorijama prijema mesa koje je u mejlu opisao. U nižestepenim odlukama je navedena procedura koja je predviđena za vađenje mesa iz konfiskata tako da se prilikom vađenja mesa iz konfiskata poziva poslovođa i obezbeđenje kako bi isto kontrolisali, ali da se navedena procedura često nije poštovala kao i navedenom prilikom 10.01.2019. godine.

Tuženi je 01.02.2019. godine doneo upozorenje kojim zaposlenog AA upozorava da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu sa svim pripadajućim aneksima i to zbog toga što je povredio obaveze na radu kako je to propisano članom 179. stav 2. tač. 1. i 15. Zakona o radu, odnosno član 24. stav 1. tačka 26. Pravilnika o radu. U obrazloženju je pored ostalog, navedeno da je na osnovu mejla zamenika rukovodioca bezbednosti od 30.01.2019. godine poslodavac došao do saznanja da je zaposleni u svom radu postupao suprotno odredbama ugovora o radu Pravilnika o radu procedura i pravila kojima se uređuju radni procesi za koje zaključio ugovor o radu i drugim opštim aktima poslodavca što se ogleda u tome da je 10.01.2019. godine u prostorijama prijema na odeljenju mesa oko 8 časova i 13 minuta neovlašćeno slikao privatnim telefonom meso koje se nalazilo na kolicima, a za koje je znao da je nepropisno obeleženo van temperaturnog režima i isto ostavio da stoji na zatečenom mestu, te da je zaposleni 11.01.2019. godine u prostorijama prijema na odeljenju mesa oko 7 časova i 19 minuta bio prisutan dok je šef odeljenja mesa i mesnih proizvoda otvarao i uzimao iz komore za konfiskat meso na kolicima bez prisustva obezbeđenja i bio svestan da su predmetna kolica sa mesom iz komore za konfiskat ostavljena van temperaturnog režima u prostorijama prijema. Navedeno je da je prilikom svog napred opisanog postupanja zaposleni bio svestan da isto nije u skladu sa važećim uputstvom za rukovanje otpadom i konfiskatom kod poslodavca jer nije dozvoljeno da se meso iz konfiskata vadi posebno ostavlja van temperaturnog režima i komore izuzev kad se meso vadi radi otpreme u kafileriju uz prisustvo šefa odeljenja poslovođe. U upozorenju je takođe navedeno a zbog povrede radne obaveze poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom. Tužilac AA se 07.02.2019. godine izjasnio na navedeno upozorenje.

Za tužioca BB tuženi je 01.02.2019. godine doneo upozorenje u kome ga upozorava da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu sa svim aneksima i to zbog povrede radne obaveze kako je to propisano članom 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu odnosno članom 24. stav 1. tačka 26. Pravilnika o radu. U obrazloženju upozorenja se navodi u čemu se sastoji povreda radne obaveze ovog tužioca. Na navedeno upozorenje tužilac BB se izjasnio 01.02.2019. godine.

Tužiocu AA je rešenjem tuženog od ...2019. godine otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima i prestaje mu radni odnos zbog toga što je učinio opisanu povredu radne obaveze. Tužiocu BB je rešenjem tuženog od ...2019. godine otkazan ugovor o radu sa svim aneksima zbog povrede radne obaveze koja je takođe navedena.

Tužioci u ovoj parnici traže da se ponište rešenja kojim je otkazan ugovor o radu tvrdeći da su oni u konkretnom slučaju izvršili uzbunjivanje na taj način što su otkrili informacije o kršenju propisa koje se odnose na korišćenje mesa kome je istekao rok važnosti, te da po tom osnovu imaju pravo na zaštitu odnosno da se pri oceni zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu kao pojedinačnih akata poslodavca kojima je rešavano o njihovim pravima i obavezama mogu pozvati da taj pojedinačni akt predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem. Nižestepeni sudovi su našli da je takav tužbeni zahtev osnovan, te su isti i usvojili.

Osnovno sporno pitanje u ovoj parnici, a na kome se insistira i u reviziji je da li su u ovom slučaju tužioci pre nego što je pokrenut postupak za otkaza ugovora o radu preduzeli određene aktivnosti koje se u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača mogu smatrati uzbunjivanjem ili su te radnje preduzeli tek nakon što su došli do saznanja da je protiv njih pokrenut postupak za otkaz ugovora o radu. Upravo tuženi u reviziji tvrde da se radnje koje su eventualno tužioci preduzeli ne mogu tretirati uzbunjivanjem jer su preduzete kao reakcija na već pokrenuti postupak za otkaz ugovora o radu.

U odnosu na sporna pitanja nižestepeni sudovi su zauzeli stav da su tužioci pre nego što su saznali za pokretanje postupka otkaza ugovora o radu, a za pokretanje tih postupaka su saznali kada su primili upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora, preduzeli mere unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja. Kao meru unutrašnjeg uzbunjivanja nižestepeni sudovi tretiraju obaveštenje mejlom poslodavca o kršenju propisa u vezi sa korišćenjem mesa kome je istekao rok trajanja, a kao meru spoljašnjeg uzbunjivanja nižestepeni sudovi tretiraju obaveštenje nadležnih državnih organa, inspekcije o kršenju propisa.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača je propisano da je uzbunjivanje otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, a tačkom 2. je propisano da je uzbunjivač fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javni službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom objektu. Tačka 3. definiše ko je poslodavac pri čemu je u konkretnom slučaju nesporno da je to tuženi. Isti zakon u članu 5. propisuje da uzbunjivač ima pravo na zaštitu u skladu sa zakonom ako izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom. Zakon definiše unutrašnje i spoljašnje uzbunjivanje pri čemu je unutrašnje uzbunjivanje vezano za obaveštenje poslodavca, a spoljašnje je vezano za dostavljanje informacija ovlašćenom organu. Kada se imaju u vidu navedene zakonske odredbe proizilazi da su pravilno nižestepeni sudovi, kod utvrđene činjenice o redosledu aktivnosti stranaka u ovom slučaju, našli da se na tužioce u konkretnom slučaju može primeniti Zakon o zaštiti uzbunjivača, odnosno da oni po tom osnovu uživaju zaštitu, te da se može sa tog aspekta poništiti pojedinačni akt poslodavca kojim je tužiocima otkazan ugovor o radu. Revizijski sud nije ovlašćen da se bavi činjeničnim pitanjima, a upravo je takvo pitanje da li su tužioci pre pokrenuli postupak uzbunjivanja nego što su saznali da se vodi postupak za otkaz njihovog ugovora o radu. Zakon o zaštiti uzbunjivača u članu 29. propisuje da ako u toku postupka tužilac učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na tuženom je teret dokazivanja da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem. Kod činjenica koje su utvrdili nižestepeni sudovi tužioci su nesumnjivo učinili verovatnim da je prema njima preduzetna štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a sa druge strane tuženi nije u postupku uspeo da dokaže da ta štetna radnja – otkaz ugovora o radu nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem. Samim tim, svi ostali navodi iz revizije tuženog se ne mogu prihvatiti, pa je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić