Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Pecikoza, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 73/21 od 21.04.2021. godine, u sednici održanoj 14.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 73/21 od 21.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 73/21 od 21.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr 190/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2020. godine kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenih 500 evra do traženih 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2020. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev kojim je tužilja tražila isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 73/21 od 21.04.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, pa je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati još 300 evra sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 10.12.2020. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjemkursu NBS na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u preostalom delu preko iznosa dosuđenog ovom presudom do traženih 1.800 evra, odnosno za iznos od još 1.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 10.12.2020. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da se visina naknade određuje u odnosu na pravno ili fizičko lice kome je povređeno ovo pravo u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja. Ukazivanje u reviziji na drugačije odluke Višeg suda u Beogradu, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer odluka o osnovanost zahteva u ovoj vrsti sporova, kao i odluka o visini neimovinske štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.800 evra.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1) i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to revizija tužene nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda kojim je preinačio prvostepenu presudu ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić