Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Petar Lukačević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1452/20 od 15.04.2021. godine, na sednici održanoj 10.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1452/20 od 15.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1452/20 od 15.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 696/17 od 28.07.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da na ime naknade materijalne štete isplati tužilji iznos od 98.030,00 dinara sa kamatom po stopi određenom Zakonom o zateznoj kamati počev od 28.07.2020. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženoj u delu tražene kamate na dosuđeni iznos naknade štete iz stava prvog izreke presude i to za period od 14.07.2017. godine pa do 27.07.2020. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 68.642,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1452/20 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom, u potvrđujućem delu, odlučeno je o naknadi materijalne štete, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je naknada štete, tužba je podneta 19.09.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 98.030,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić