U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Bate Cvetkovića, Miroljuba Tomića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Savića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 3K.br.864/20 od 29.03.2021. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.204/21 od 05.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Savića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 3K.br.864/20 od 29.03.2021. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.204/21 od 05.07.2021. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 3K.br.864/20 od 29.03.2021. godine u stavu I izreke okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ na štetu privatnog tužioca BB i osuđen je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 40.000,00 (četrdesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora računajući svakih započetih 1.000,00 dinara u jedan dan zatvora. Određeno je da troškovi krivičnog postupka privatnog tužioca padaju na teret okrivljenog, a o čijoj vrsti i visini će sud odlučiti posebnim rešenjem. Privatni tužilac BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Istom presudom u stavu II izreke okrivljeni AA je na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u odnosu na privatnu tužilju VV. Privatna tužilja VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1.br.204/21 od 05.07.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Savića i punomoćnika privatnih tužilaca BB i VV, advokata Dušana Ignjatovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 3K.br.864/20 od 29.03.2021. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Savić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.204/21 od 05.07.2021. godine, s tim što iz navoda zahteva očigledno proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda odredaba člana 265. stav 3. i člana 462. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači odluku suda tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti, uz obavezivanje privatne tužilje VV da okrivljenom nadoknadi troškove postupka ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio odredbu člana 265. stav 3. ZKP na štetu okrivljenog, a što bi po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljalo povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 3. ZKP. Po stavu branioca, kako je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom, između ostalog, oslobođen od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u odnosu na privatnu tužilju VV, to je sud bio dužan da u pobijanoj presudi, po službenoj dužnosti, shodno odredbi člana 265. stav 3. ZKP, odredi da privatna tužilja VV nadoknadi okrivljenom troškove krivičnog postupka koje je on imao u ovom predmetu povodom njene privatne tužbe i to nezavisno od toga da li je okrivljeni isticao ili ne zahtev za naknadu ovih troškova, te da sud potom posebnim rešenjem odluči koliko ovi troškovi iznose, a nakon što branilac okrivljenog iste opredeli u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, a ne da troškove koji su nastali vezano za privatnu tužbu privatne tužilje VV snosi sam okrivljeni.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 2. ZKP je propisano da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Iz citirane odredbe člana 264. stav 2. ZKP proizilazi da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, a što je ovde upravo slučaj, neće snositi troškove nastale povodom vođenja krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela za koje je oslobođeno od optužbe, ali samo pod uslovom da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova krivičnog postupka. Imajući u vidu navedeno, te da iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA vođen jedinstveni krivični postupak zbog dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ po privatnoj krivičnoj tužbi privatnih tužilaca BB i VV podnetoj sudu dana 01.08.2017. godine preko njihovog punomoćnika – advokata Dušana Ignjatovića i da je okrivljeni za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ učinjeno na štetu privatnog tužioca BB oglašen krivim i osuđen pobijanom pravnosnažnom presudom, kao i imajući pri tome u vidu da se u konkretnom slučaju iz ukupnih troškova krivičnog postupka očigledno ne mogu izdvojiti troškovi koji su nastali vezano za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u odnosu na privatnu tužilju VV, a za koje krivično delo je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe, to stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovom konkretnom slučaju sud nije povredio odredbu člana 265. stav 3. ZKP koja propisuje dužnost privatnog tužioca da naknadi troškove krivičnog postupka u situaciji kada je okrivljeni oslobođen od optužbe.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije u ponovljenom postupku postupio po nalozima drugostepenog suda, jer je odbio da izvede sve dokaze koje je predložila odbrana i jer nije raspravio sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci Kž1.br.165/20 od 13.10.2020. godine kojom je ukinuta ranija prvostepena presuda.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da je sud pogrešno utvrdio činjenično stanje iz razloga jer je pogrešno utvrdio da je okrivljeni AA pesnicom svoje leve ruke zadao udarac privatnom tužiocu BB i to u predelu leve strane gornje usne i da je privatni tužilac od tog udarca pao, obzirom da to ne proizilazi iz izvedenih dokaza, a posebno ne iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke, niti proizilazi da je okrivljeni povrede mogao naneti svojom desnom rukom, zbog čega sud okrivljenog nije mogao da oglasi krivim za predmetno krivično delo koje on nije izvršio, već ga je za isto morao osloboditi od optužbe, a što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povrede odredbe člana 462. stav 3. ZKP, te zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Savića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić