U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Lagator, advokat iz ..., protiv tuženih „Ringier Axel Springer“ DOO iz Beograda, BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dejan Bulatović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 20/2020 od 13.02.2020. godine, na sednici održanoj 14.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 20/2020 od 13.02.2020. godine.

Odbija se, kao neosnovan, zahtev tuženh za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 293/15 od 22.05.2019. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je subjektivno i objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku tužioca od 03.07.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede, ugleda i časti solidarno isplate iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.05.2019. godine. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je objavljivanjem neistinitih podataka o poslovanju tužioca u dnevnom listu „Blic“ dana .... 2015. godine povređeno pravo pretpostavke nevinosti i pravo na dostojanstvo ličnosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženom BB iz ..., kao odgovornom uredniku dnevnog lista „Blic“, da objavi presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, isključivo o svom trošku, najkasnije u narednom broju izdanja dnevnog lista „Blic“ računajući od dana pravnosnažnosti presude, a da u slučaju da ne postupi po ovom nalogu, obaveže tuženog da tužiocu isplati iznos od 20.000,00 dinara za svaki dan zadocnjenja počev od dana objavljivanja narednog broja izdanja dnevnog lista „Blic“. Stavom petim izreke, tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 249.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 20/2020 od 13.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tužilac da tuženima solidarno na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 231.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršnost do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za nakandu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ... 2015. godine u izdanju dnevnog lista „Blic“ na 30. strani pod naslovom „...? ...“, navedeno je da nelegalni taksisti na Aerodromu „Beograd“ terorišu kolege, putnike i komunalnu policiju, a da uprkos velikom broju prekršajnih prijava država kao da ne može da im stane na put. Po podacima koje je komunalna policija dostavila „Blicu“ samo petorica najbahatijih od oko 70 divljih taksista u toku 2013, 2014. i 2015. godine dobili su neverovatnih 182 prijave Prekršajnom sudu u Beogradu za nepoštovanje pravila za prijem putnika i parkiranja na Aerodromu „Nikola Tesla“. Navedeno je da u statistiku nisu uključena fizička razračunavanja sa komunalnom policijom i postavlja se pitanje kako je moguće da policija i sudstvo ne mogu da pronađu način i kazne nasilnike. Dalje je navedeno da se tajna krije u prevarama sa fiktivnim adresama stanovanja koje divlji taksisti imaju u ličnim dokumentima. Kada komunalna policija napiše prekršajni nalog sud poziv upućuje na adresu navedenu u ličnoj karti, a sobzirom na to da okrivljeni ne žive na navedenoj adresi poziv se pošiljaocu vraća jednom, drugi, treći put da bi se na kraju od toga odustalo, te da je tek u retkim situacijama MUP spreman da oglasi potragu za licem po prekršajnoj prijavi. Navedeno je i da se oni i ne kriju, da su po ceo dan na aerodromu, da rade bez ikakvih smetnji i smeju im se u lice, a da svega ovoga ne bi bilo da svako i MUP i tužilaštvo i sud rade svoj posao dok umesto toga komunalna policija ostaje jedina koja vrši pritisak i pokušava da sprovodi zakon, a onda je stalno na nišanu i dobija pretnje, psovke i fizičke napade, kako kaže za „Blic“ dobro obavešten izvor iz komunalne policije koji ovu taktiku divljaka naziva iznurivanje protivnika. Dalje je navedena izjava DD iz ... taksija u kojoj on navodi da oni prosto previše dobro poznaju rupe u zakonu, da jedan od ove gospode GG već tri godine ima fiktivnu adresu kao i da je to čovek koji ga je gazio na aerodromu. U tekstu je dalje navedeno da komunalnoj policiji zakon zabranjuje da javnosti da na uvid puna imena i fotografije prekršilaca, te da je policija do fotografija najbahatijih i nelegalnih taksista stigla uz pomoć DD, a da su identifikaciju potvrdili u komunalnoj policiji. U tekstu se ispod jedne od fotografija navodi „...: AA zvani AA1“. U izdvojenom delu teksta se prenosi izjava DD u kojoj navodi da VV koji se u petak tukao sa policijom radi noćnu smenu, a da je ĐĐ šef te smene, da je AA1 najžešći momak u dnevnoj smeni, a da se priča da je član navijača FK „...“, da su GG i EE takođe istaknuti članovi ekipe i da su daleko od organizatora bande, te da su svi oni samo vrh ledenog brega. Na pitanje novinara ovde tuženog VV da mu se dostavi listing od pet divljih taksista koji rade na Aerodromu „Nikola Tesla“ protiv kojih je podneto najviše prekršajnih prijava u periodu od 2013. godine do 2015. godine sa brojem prekršajnih prijava kao i najčešćim prekršajima iz komunalne policije, dostavljen je dopis sa listom od sedam lica čiji su inicijali označeni u dopisu, za svakog od lica označen je broj otvorenih predmeta, odnosno zahteva sudiji za prekršaj, označene su prijave podnete zbog nepoštovanja pravila za prijem putnika odnosno nuđenje usluga, kao i nepoštovanje pravila za parkiranje i za prvih pet lica sa spiska navedeno je da su podnete ukupno 182 prijave sudiji za prekršaje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo stoga što su sve informacije, koje su navedene u tekstu, dobijene iz komunalne policije, kao nadležnog državnog organa, i izjave DD, koje su u potpunosti verno prenete, zbog čega navedene informacije nisu podobne da povrede čast i ugled tužioca, kao zakonom zaštićenih prava, a odgovorni urednik i novinar postupali su sa potrebnim stepenom novinarske pažnje primerenom okolnostima zbog čega ne postoji odgovornost tuženih za eventualnu štetu koju bi tužilac pretrpeo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete, kada su isti odbili kao neosnovan.

Zakonom o javnom informisanju i medijima („Sl.glasnik RS“ br.83/14...12/16) propisano je da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri (član 4. stav 1.), da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 1. i 2.), a odredbom člana 9. istog zakona propisano je da su urednik i novinar dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, objavljen je tekst o događaju, odnosno pojavi o kojoj javnost ima opravdani interes da zna, a tuženi novinar i odgovorni urednik su postupali sa dužnom novinarskom pažnjom primerenom okolnostima konkretnog slučaja odnosno u kontekstu razumnih i dostupnih mera i sredstava u datoj situaciji su objavili informaciju dobijenu od nadležnog državnog organa komunalne policije i verno je preneli, dok su informaciju u drugom delu teksta takođe verno preneli kao izjavu DD, povezujući ih sa pozitivnim važećim propisima koji uređuju ovu oblast, zbog čega tuženi u smislu odredbi članova 112. do 115. Zakona o javnom informisanju nisu odgovorni za eventualnu štetu koju bi tužilac pretrpeo, te je pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete. Neosnovano je ukazivanje u reviziji na povredu odredbe člana 73. ZJIM, a ovo zbog toga što tužilac nije označen u spornom tekstu kao lice čija je odgovornost utvrđena u prekršajnim postupcima, već kao lice protiv koga je podnet veliki broj prekršajnih prijava. Iz spornog teksta ne može se zaključiti da se tužilac ima smatrati odgovornim licem pre pravnosnažnosti odluke suda, niti da je povređena pretpostavka nevinosti, a navodi u tekstu „nelegalni“ i „divlji“, koji se odnose na sva lica obuhvaćena tekstom i koji nisu tačni u odnosu na tužioca, pre svega se odnose na pojavu o kojoj se piše i nisu u tom kontekstu leziono sposobni da povrede čast i ugled tužioca jer je i sam tužilac u svom iskazu naveo da je nemoguće ni znati broj prijava koje komunalni policajci samo pišu, a tiču se nepoštovanja pravila za prijem putnika, odnosno nuđenja usluge i nepoštovanje pravila za parkiranje, što tužilac nije sporio. Suprotno navodima revizije, okolnost da li je istinitost informacija proverena dovoljnom pažnjom, analizira se u kontekstu razumnih, novinaru dostupnih mera i sredstava, što ne znači da je dopušteno objavljivanje samo ako je novinar stekao potpuno uverenje istinitosti, ne zahteva se utvrđenje istinitosti činjenice kao u sudskom postupku u smislu otklanjanja svake razumne sumnje, a za slobodu izražavanja i objavljivanja činjeničnih iskaza nije nužno postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju pošto se ona prethodno na primeren način proveri što je u konkretnom slučaju učinjeno, odnosno verno je preneta infomacija državnog organa i izjava navedenog lica koje je u struci koje se tiče navedeni tekst, čemu u prilog govori član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Zbog svega navedenog i po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda objavljene infomacije nisu leziono sposobne odnosno podobne da povrede čast i ugled tužioca u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kod ovog utvrđenja neosnovan je i zahtev tužioca da se obaveže tuženi da objavi ovu presudu.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 2. istog člana, s obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je suprotno navodima revizije detaljno, jasno i podrobno obrazložio drugostepeni sud.

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni u ovoj pravnoj stvari da bi se u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku mogli dosuditi na teret tužioca. Stoga je primenom odredbi člana 165. istog zakona odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić