Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4668/2021
04.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Sanda Suvačar, advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Popadić, advokat iz ..., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje - protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 228/21 od 03.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 04.11.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje - protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 228/21 od 03.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 604/2019 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, određeno je da se menja presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 31/2018 od 12.02.2018. godine, utoliko što se zajedničko dete parničnih stranaka mal. VV, rođena ...2015. godine, poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu BB, a adresa prebivališta maloletne VV je na adresi oca, ..., ... Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja – protivtužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno 100 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, od 11.05.2020. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, isplatom dospelih rata odjednom, a ubuduće svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, uplatom na račun oca zakonskog zastupnika BB koji se vodi kod „....“ a.d. .... Stavom trećim izreke, uređeno je održavanje ličnih kontakta između tužilje – protivtužene kao majke i deteta i određeno da će se isti odvijati: - svaki drugi vikend u mesecu počev od petka u 15,00 časova pa do nedelje u 18,00 časova i to tako što će majka preuzimati dete iz vrtića (ili adrese oce) prvog dana i vraćati dete na adresi oca poslednjeg dana; - u nedelju kada nije vikendom kod majke viđanje majke sa detetom odvijaće se po dogovoru, tako što će majka preuzeti dete iz vrtića (ili sa adrese oca ako dete ne ide u vrtić) i vratiti ga sutradan do 19,00 časova na adresu oca; - za vreme letnjeg raspusta dete će provoditi kod majke 15 dana u julu i 15 dana u avgustu po dogovoru roditelja; - roditelji će naizmenično sa detetom provoditi državne i verske praznike (Božić, Sretenje, Uskrs, 1. maj, Dan primirja) počev od 10,00 časova prvog dana praznika uz vraćanje u 18,00 časova poslednjeg dana praznika. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev tužilje – protivtužene kojim je traženo da se izmeni presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 31/2018 od 12.02.2018. godine tako da se utvrdi da će roditeljsko pravo u odnosu na mal. VV samostalno vršiti tužilja kao majka, da se odredi prebivalište maloletne VV na adresi majke, da tužilja može bez saglasnosti tuženog menjati adresu prebivališta mal. VV na teritoriji Republike Srbije, da se tuženi obaveže da na plaćanje izdržavanje za mal. VV, kao i zahtev za uređenje načina održavanja ličnog odnosa tuženog i mal. deteta po modelu bliže opisanom kao u tom stavu izreke, kao i zahtev za nadoknadu troškova parničnog postupka, odbijen je kao neosnovan. Stavom petim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 228/21 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14 i 87/18) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, zbog čega nema povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana presuda, tužilja je rođena ...1985. godine, završila je srednju ... školu, zaposlena je na ... „GG“ u ..., na radnom mestu ... Tuženi je rođen ...1984. godine, završio je ... fakultet i zaposlen je kao ... u DD. Živi sam u ... u stanu površine 40 m2, koji je u njegovom vlasništvu. Zajedničko dete parničnih stranaka, mal. VV rođena je ...2015. godine. Brak stranaka je razveden sudskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 31/18 od 12.02.2018. godine, kojom je pored ostalog utvrđeno i da će roditelji zajednički vršiti roditeljsko pravo, a da će prebivalište mal. deteta biti na adresi prebivališta majke, bez navođenja tačne adrese prebivališta. Nakon razvoda braka tuženi je fizički napustio stan u kom je porodica do tada živela u ..., da bi se tužilja potom sa detetom preselila u drugi stan, u statusu podstanara u istom gradu. U tom periodu stranke su imale korektnu komunikaciju u pogledu pitanja koja se tiču zajedničkog deteta, tužilja je bila zaposlena a mal. VV je upisana i pohađala vrtić u ...
U međuvremenu, tužilja je samovoljno, bez konsultacije sa tuženim, donela odluku da se sa maloletnim detetom preseli u drugi grad – u ..., o čemu je tuženog obavestila 26.04.2018. godine, putem viber poruke. Nakon preseljenja tužilja je sebe i maloletno dete prijavila na adresu tužiljine sestre, ali je zapravo živela u podstanarskom stanu gde i sada živi. Dete je upisala u vrtić u ... koji je redovno pohađalo na osnovu prethodne prijave prebivališta i o tome je obavestila tuženog. Zasnovala je vanbračnu zajednicu sa partnerom, sa kojim je i živela u ..., u stanu koji je bio funkcionalno organizovan, uredan, opremljen, te zadovoljavao potrebe stanovanja porodice. Partner joj je pomogao u svakodnevnoj organizaciji oko mal. VV, čuvao je dok je tužilja na poslu, odlazio je po nju u vrtić i provodio vreme sa njom. Po preseljenju tužilje sa detetom u ..., tuženi je redovno ostvarivao kontakte sa detetom i redovno doprinosio izdržavanju mal. VV. U toku ove parnice rešenjem prvostepenog suda od 11.05.2020. godine određena je privremena mera i određeno da će zajedničko dete stranaka boraviti na adresi oca i uređen je model ostvarivanja kontakta majke i deteta do pravnosnažnog okončanja ovog postupka. Dete je prešlo da živi u ... kod oca, dok sa majkom redovno održava kontakte. Tužilja od donošenja privremene mere nije doprinosila izdržavanju. U međuvremenu je okončala i partnersku vezu sa vanbračnim partnerom i prekinula zajednicu života sa njim, te sada živi sama u stanu. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada od 18.07.2019. godine i Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Palilula od 28.10.2019. godine (koji je rezultat zajedničkog rada organa starateljstva) oba roditelja su podobna za vršenje roditeljskog prava. Prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske psihologije od 06.01.2020. godine poziciju samostalnog vršioca roditeljskog prava treba dodeliti ocu na osnovu utvrđenih emocionalnih potreba deteta, emocionalne preferencija odnosno emocionalne privrženosti ocu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, kada je ranija pravnosnažna sudska odluka izmenjena u pogledu zajedničkog vršenja roditeljskog prava, poveravanjem deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, određen način ličnih kontakata maloletnog deteta sa majkom i kada je u skladu sa potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika, tužilja obavezana da na ime svog doprinosa za izdržavanje plaća po 100 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS počev od 11.05.2020. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.
Revizijom se neosnovano ukazuje na postupanje sudova suprotno članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta i članu 266 stav 1 Porodičnog zakona, prilikom procene da je najbolji interes deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu.
Naime, roditeljsko pravo je lično pravo roditelja i vrši se isključivo u najboljem interesu deteta. Sadržinu roditeljskog prava obuhvata staranje o detetu, čuvanje i podizanje, vaspitanje i obrazovanje, njegovo zastupanje i izdržavanje, kao i upravljanje raspolaganja imovinom deteta. Dakle, sva ova prava i dužnosti ima roditelj kome je dete povereno, čime se drugi roditelj koji ne živi sa detetom ne lišava roditeljskog prava. Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta predviđeno je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, od prvenstvenog su značaja najbolji interesi deteta. Stavom drugim istog člana, predviđeno je da će se detetu obezbediti takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja i drugih lica koja su za dete odgovorna. Ova obaveza preuzeta je članom 6. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a članom 266. istog Zakona, je propisano da je sud uvek dužan da se u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, rukovodi njegovim najboljim interesom. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, u smislu člana 270 tog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.
Prema izveštajima stručnih ustanova, oba roditelja su podobna za vršenje roditeljskog prava i približno istih roditeljskih kompetencija, što znači da su sposobni da na zadovoljavajući način prepoznaju i zadovolje potrebe mal. VV koja je uzrasta 6 godina. S tim u vezi, sudovi su imali u vidu da je od presudnog značaja za razvoj i najbolji interes deteta okolnost da je veštačenjem prednost dodeljena ocu, na osnovu utvrđenih emocionalnih potreba deteta, odnosno emocionalne privrženosti ocu, a čiji su (emocionalni i lični) potencijali kao roditelja procenjeni da više odgovaraju ličnosti deteta, spram uzrasta, kao i faktora životne i egzistencijalne stabilnosti. Naime, prilikom opservacije kod oca je registrovano da u odnosu na majku pokazuje izvesnu prednost u segmentu emocionalne razmene sa detetom, komunikacije, te podržavajućeg vaspitnog stila, kao i vaspitno-obrazovne stimulacije. Uočeno je da je otac u odnosu sa mal. VV emotivno topao i sposoban da odgovori potrebama staranja, brige i nadzora nad detetom. Sudovi su imali u vidu da je od značaja za razvoj i najbolji interes deteta i okolnost da je otac visoko motivsan da bude roditelj koji će se samostalno starati o detetu u čemu ima i podršku primarne porodice, da je mal. VV od donošenja privremene mere kod oca u ... u koje okruženje je uklopljena, kao i da sa majkom redovno i nesmetano održava kontakte.
Imajući u vidu sve do sada navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, prilikom donošenja odluke o poveravanju deteta ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, postupili saglasno članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta i članu 266 stav 1 Porodičnog zakona i pravilno procenili najbolji interes deteta, na osnovu utvrđenih okolnosti konkretnog slučaja, kao i izveštaja stručnih ustanova i sprovedenog veštačenja.
Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio i ukazivanje revizije, da je tužilja procenjena kao adekvatna u roditeljskoj ulozi i da se s`obzirom na pol i uzrast deteta roditeljsko staranje nad mal. VV poveri njoj, ali je našao da su isti bez uticaja, jer su sudovi odluku o poveravanju mal. deteta doneli rukovodeći se najboljim interesom deteta. U smislu tako iznetih revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da su svi elementi procene najboljeg interesa deteta, pa time i uzrast i pol, potrebe deteta (emocionalne, vaspitne, u vezi sa stanovanjem i dr.) kao i sposobnost svakog od roditelja da prepozna i zadovolji utvrđene potrebe deteta, pravilno vrednovani u sklopu okolnosti utvrđenih nižestepenim odlukama.
Najbolji interes mal. deteta pravilno je procenjen i prilikom odlučivanja o modelu uređenja ličnih odnosa u smislu člana 61. stav 1. Porodičnog zakona. U odnosu na visinu troškova izdržavanja maloletnog poverioca, koja se revizijom posebno ne osporava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka o izdržavanju određena u novcu doneta u skladu sa članom 160., 161, 162. i 163. Porodičnog zakona. Mesečnom sumom za koju je obavezana, tužilji neće biti ugrožena njena egzistencija (nema drugih obaveza izdržavanja i radno je sposobna).
Ostalim navodima revizije se kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo ponavljaju navodi iz žalbe koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, pa su isti ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić