Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Milan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „NAISSUS“ iz Niša, čiji je punomoćnik Bratislav Todorović, advokat iz ..., zbog zlostavljanja, odlučujući o reviziji tužilaca AA i BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3048/19 od 24.03.2021. godine, u sednici održanoj 10.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca AA i BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3048/19 od 24.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3048/19 od 24.03.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su pretrpeli zlostavljanje na radu kod tuženog od strane odgovornog lica direktora GG i drugih zaposlenih u periodu od 2008. godine do 05.12.2011. godine i u tom delu tužba tužilaca je odbačena. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje VV iz ... i utvrđeno da je pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog od strane odgovornog lica direktora GG i drugih zaposlenih u periodu od 06.12.2011. godine, pa sve do 2013. godine, kao i u delu stava drugog izreke u odnosu na obavezu tuženog da tužilji VV na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 100.00,00 dinara, na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i drugog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA i BB, kojim su tražili da se utvrdi da su pretrpeli zlostavljanje na radu kod tuženog od strane odgovornog lica direktora GG i drugih zaposlenih u periodu od 06.12.2011. godine, pa sve do 2013. godine, kao neosnovan i odbijen je njihov tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da im na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose dosuđene prvostepenom presudom, a tužilji VV iznos preko dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara do traženog iznosa od 350.000,00 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od dana presuđenja do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji VV iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 188.700,00 dinara, a obavezani su tužioci AA i BB da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 260.650,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci AA i BB zbog bitne povrede pravila postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Predmet tražene pravne zaštite je utvđenje zlostavljanja na radu tužilaca, uz zahtev za isplatu naknade nematerijlane štete, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Tužioci su tužbu, radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, podneli 24.05.2012.godine.

Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10), propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je odredbom člana 29. stav 3. ovog zakona propisano da je spor, pored ostalog, iz stava 1. ovog člana, radni spor.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnog postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Utvrđivanje zlostavljanja na radu je parnica iz radnog odnosa, ali takva parnica ne predstavlja spor o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, te je revizija protiv odluke o ovom tužbenom zahtevu nedozvoljena.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U odnosu na odluku o naknadi štete, dakle o potraživanju u novcu, vrednost pobijanog dela pravosnažne presude po zahtevu tužilaca iznosi 970.000,00 dinara. Kako je u navedenom delu reč o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija ni u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić