Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Danijele Nikolić, članova veća u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Sretenka Bulić Prokić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 11/21 od 16.06.2021. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5794/20 od 10.02.2021. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 11/21 od 16.06.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5794/20 od 10.02.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužienog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, prvim stavom izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe u podnesku od 26.07.2018. godine. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu doprinosa u sticanju u vanbračnoj, a potom u bračnoj zajednici sa VV, biv. iz ..., suvlasnik na ½ porodične stambene zgrade, izgrađene bez odobrenja za izgradnju na kat. parceli .. KO ..., koja se nalazi na ... (raniji kućni broj ..) i da se obaveže tuženi da je preda u sudržavinu tužiocu, kao i da se utvrdi pravo tužioca da na osnovu ove presude nastavi postupak legalizacije pred nadležnim organom za legalizaciju umesto VV, biv. iz ... i tuženog kao njenog sledbenika. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu doprinosa u sticanju svih pokretnih stvari popisanih i procenjenih u postupku obezbeđenja dokaza pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu R 557/04 plati ½ ukupne vrednosti svih popisanih pokretnih stvari, odnosno iznos od 1.831.484,00 dinara. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 180.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5794/20 od 10.02.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, reviziju je blagovremeno podneo tužilac iz razloga propisanih odredbom člana 404. važećeg Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 11/21 od 16.06.2021. godine, nije predloženo Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5794/20 od 10.02.2021. godine, na osnovu člana 395. ZPP

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio žalbu.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...87/18), odnosno pre 01.02.2012. godine, pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 25.11.2005. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 510.000,00 dinara, a podneskom od 26.07.2018. godine preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.831.484,00 dinara

Imajući u vidu da je pobijana drugostepena presuda doneta 10.02.2021. godine, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, koja iznosi 1.831.484,00 dinara, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da odgovor tuženog na reviziju nije bio nužan i neophodan, te mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, u smislu odredbe člana 165. ZPP, a u vezi člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić