.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 971/2021
30.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Batica Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih Udruženja osiguravača Srbije - Biro zelene karte sa sedištem u Beogradu i Akcionarskog društva za osiguranje „BB“ sa sedištem u ..., Republika ..., koga zastupa punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
DELIMIČNO SE ODBIJA, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke, u stavu drugom izreke u odnosu na prvotuženog Udruženje osiguravača Srbije – Biro zelene karte iz Beograda i u stavu trećem izreke.
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine u preostalom delu stava drugog izreke u odnosu na drugotuženo Akcionarsko društvo za osiguranje „BB“ iz ... i u stavu petom izreke i predmet vraća drugostepenom sudu, na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 11780/2016 od 19.10.2017. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa su tuženi Udruženje osiguravača Srbije - Biro zelene karte iz Beograda i drugotuženi Akcionarsko društvo za osiguranje „BB“, ..., Republika ..., obavezani da tužiocu na ime naknade štete solidarno isplate, i to: na ime nematerijalne štete za pretrpljeni fizički bol iznos od 1.000.000,00 dinara, pretrpljeni strah iznos od 800.000,00 dinara i duševni bol zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 2.000.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.10.2017. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate, na ime materijalne štete za troškove lečenja u ... iznos od 566,90 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS i troškove prevoza od strane klinike „Anlave“ u iznosu od 52.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.11.2007. godine pa do konačne isplate, takse za dokumentaciju u iznosu od 150,90 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS i troškova prevoda u iznosu od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.02.2014. godine kao dana podnošenja tužbe do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tužene na isplatu zakonske zatezne kamate na dug u evrima odbijen, kao neosnovan; obavezan je tuženi da tužiocu solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 401.420,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1306/2018 od 03.10.2019. godine ukinuta je presuda osnovnog suda u Nišu P 11780/2016 od 19.10.2017. godine u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke i presuđeno tako što je obavezan tuženi Akcionarsko društvo za osiguranje „BB“ ..., Republika ..., da tužiocu AA iz ... isplati na ime naknade nematrijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti iznos od 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 03.10.2019. godine pa do konačne isplate, na ime naknade materijalne štete za taksu za dokumentaciju iznos od 127,92 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, na ime naknade materijalne štete za troškove prevoda iznos od 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana utuženja 04.02.2014. godine pa do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev za iznos od preko dosuđenih ovom presudom pa do traženih iznosa od 2.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, iznosa od 159,90 evra, na ime naknade materijalne štete za taksu na dokumentaciju i iznosa od 45.000,00 dinara na ime troškova prevoda, sve sa traženom zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi Udruženje osiguravača Srbije – Biro zelene karte iz Beograda i Akcionarsko društvo za osiguranje „BB“ ..., obavežu da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 1.000.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i iznos od 800.000,00 dinara za pretrpljeni strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate i na ime materijalne štete za troškove lečenja iznos od 566,90 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS i za troškove prevoza od strane klinike „Anlave“ iznos od 52.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.11.2007. pa do konačne isplate, kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi Udruženje osiguravača Srbije - Biro zelene karte iz Beograda obaveže da mu solidarno sa tuženim Akcionarsko društvo „BB“ ..., Republika ..., isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od 2.000.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševih bolova zbog umanjenja životnih aktivnosti sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, na ime materijalne štete iznos od 159,90 evra i iznos od 45.000,00 dinara na ime troškova prevoda sa zakonskom zateznom kamatom od 04.02.2014. godine pa do konačne isplate, kao neosnovan; obavezan je drugotuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 236.603,80 dinara; obavezan je tužilac da drugotuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u ukupnom iznosu od 210.660,14 dinara; odbijen je zahtev prvotuženog za naknadu troškova postupka kao neosnovan.
Drugotuženi je podneo odgovor na reviziju
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), zbog čega nije trebalo ocenjivati dozvoljenost revizije u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 08.11.2007. godine, na neutralnoj zoni graničnog prelaza … između Grčke i Makedonije, došlo je do saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali tužilac, kao pešak i VV, državljanin Republike ..., koji je upravljao vozilom marke“...“, reg. oznake ... ...-..., vlasništva „GG“. Vozilo je bilo osigurano kod drugotuženog „BB“, ... i posedovala je zelenu kartu izdatu od strane drugotuženog dana 20.07.2007. godine, sa rokom važenja do 20.07.2008. godine. Tužilac je kritičnom prilikom zadobio teške telesne povrede opasne po život, a povodom ovog događaja protiv VV je vođen postupak u Grčkoj, pred Prekršajnim sudom u Kilkisu.
Nalazom i mišljenjem veštaka saobraćajne struke utvrđeno je da je tužilac stajao na kolovozu pored razdvojnog ostrva, na kome su se nalazili saslušani svedoci DD i ĐĐ, sa kojima je tužilac razgovarao, kada ga je sa leve strane udario automobil, koji tužilac nije video jer je bio okrenut leđima, a od siline udarca tužilac je odleteo i pao na asfalt. Tužilac je doprineo saobraćajnoj nezgodi zbog toga što je stajao na mestu gde pešak ne sme da se zadržava (na kolovozu), gde ne postoji obeležen pešački prelaz, a u zoni mesta nezgode postojala su pešačka ostrva, koja su bila bezbedna za stajanje pešaka jer nisu predviđena za kretanje vozila. U konkretnom slučaju nisu registrovani tragovi kočenja automobila, iz čega proizlazi da vozač automobila „...“ nije preduzimao intenzivno kočenje u cilju sprečavanja nezgode.
Nalazom i mišljenjem veštaka medicinske struke utvrđeno je da je tužilac od siline udarca zadobio višestruke povrede glave u vidu preloma lobanje u desnom slepoočnom predelu sa krvarenjem u levom čeonom režnju velikog mozga, nagnječenje mozga i krvarenje ispod mekih moždanica, što se kvalifikuje kao teška telesna povreda opasna po život. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizički bol i strah intenziteta i trajanja bliže opisanom u nalazu veštaka, a kao posledica pretrpljene povrede postoji kod tužioca trajno umanjenje opšteživotne aktivnosti oko 40%, koje se manifestuje na način bliže naveden u nalazu veštaka. Posledice povređivanja su dobile konačan oblik i postale trajne prirode od polovine juna meseca 2011. godine.
Tužilac je imao troškove lečenja u Grčkoj, troškove transporta iz Soluna do Niša, troškove takse za dokumentaciju povodom postupka koji se u Grčkoj vodio protiv vozača i troškove prevoda sa grčkog na srpski jezik, a po računima koji se nalaze u spisima.
Iz izveštaja Apelacionog suda u Solunu od 27.12.2012. godine, rešenja br. 728/2010 prvostepenog suda u Kilkisu i tročlanog veća Prekršajnog suda u Kilkisu od 27.12.2012. godine i prateće dokumentacije, utvrđeno je da je protiv VV, vozača „...“-a, povodom kritičnog događaja vođen postupak pred nadležnim sudom Grčke, u kome je doneta osuđujuća odluka.
Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, osim u delu koji se odnosi na traženu isplatu zakonske zatezne kamate na dug u evrima, u kom delu je tužbeni zahtev odbijen, te su obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka. Ceneći prigovor zastarelosti potraživanja prvostepeni sud je zaključio da je ovaj prigovor neosnovan, jer je šteta prouzrokovana krivičnim delom, pa se u konkretnom slučaju primenjuje rok zastarelosti propisan odredbom člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da, ukoliko je šteta prouzrokovana krivičnim delom, za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, pa zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, a imajući u vidu odredbu člana 103. Krivičnog zakonika. Prvostepeni sud je, ceneći nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke, utvrdio da je doprinos tužioca šteti koju je pretrpeo 20%, a ceneći nalaz veštaka medicinske struke, utvrdio je iznose nematerijalne štete kojima se može pružiti odgovarajuća satisfakcija tužiocu za štetu koju je pretrpeo. Iznose materijalne štete prvostepeni sud je utvrdio na osnovu računa koje je tužilac dostavio, a svoju odluku je doneo primenom materijalnog prava – zakonskih odredbi Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, te Zakona o obligacionim odnosima, koje su bliže navedene u obrazloženju prvostepene presude.
Drugostepeni sud je, nakon rasprave koju je održao, ukinuo prvostepenu presudu u usvajajućem delu izreke kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka i obavezao drugotuženog da tužiocu isplati iznose na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti i na ime naknade materijalne štete za taksu za dokumentaciju i troškove prevoda, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, pri čemu je smatrao da je tužbeni zahtev za duševne bolove zbog umanjenja opšteživotne aktivnosti previsoko postavljen i da tužiocu, za 40% umanjenja životne aktivnosti pripada pravična naknada, kao adekvatna satisfakcija, u iznosu od 1.000.000,00 dinara, koju je umanjio za doprinos tužioca od 20%, a takođe je za 20% doprinosa tužioca umanjio i dosuđene iznose naknade materijalne štete, a tužbeni zahtev za iznose preko dosuđenih je odbio, kao neosnovan. Takođe, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah i naknadu materijalne štete za troškove lečenja i troškove prevoza od strane klinike „Anlave“, smatrajući da je potraživanje tužioca u ovom delu zastarelo. Drugostepeni sud je zaključio da prvotuženi nije pasivno legitimisan, pa ni solidarno odgovoran sa drugotuženim za isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i za dosuđenu materijalnu štetu. Ceneći prigovor zastarelosti potraživanja drugostepeni sud je ocenio da je ovaj prigovor osnovan i da se ne može primeniti privilegovan rok zastarelosti iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, jer je za primenu tok roka zastarelosti potrebno da je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo, pri čemu je tu činjenicu kao i sve činjenice relevantne za presuđenje potrebno dokazati na jasan i nedvosmislen način. Međutim, tužilac na kome je teret dokazivanja tih činjenica, nije pružio validne dokaze da je VV, učesnik kritične saobraćajne nezgode, osuđen pravosnažnom krivičnom presudom, s obzirom da iz izveštaja Tužilaštva Apelacionog suda u Solunu od 27.12.2012. godine i rešenja prvostepenog suda Kilkisa i tročlanog veća Prekršajnog suda Kilkisa od 27.12.2012. godine proizlazi da je presudu doneo prekršajni sud, a samim tim i da je utvrđeno postojanje prekršajne odgovornosti, za koju ne važe pravila pri odlučivanju o zastarelosti potraživanja iz člana 377. Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je tužilac povredu pretrpeo 08.11.2007. godine, a imajući u vidu fizičke bolove i strah koji je trpeo i vreme prestanka trpljenja, drugostepeni sud smatra da je protekao rok zastarelosti iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužba podneta 04.02.2014. godine, a u tom smislu je zastarelo i potraživanje materijalne štete za troškove lečenja u Grčkoj i za troškove prevoza od Soluna do Niša, pošto se iz priloženih računa utvrđuje da je tužilac ovu štetu pretrpeo 13.11.2007. godine i 14.11.2007. godine.
Odlučujući o solidarnoj odgovornosti Udruženja osiguravača Srbije – Biro zelene karte sa drugotuženim, drugostepeni sud je ocenio da ova odgovornost nije solidarna, već supsidijarnog karaktera, u smislu člana 34. stav 2. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i aktivira se samo ukoliko se oštećeni ne namiri od štetnikovog osiguravača.
Pravilno je drugostepeni sud ocenio nedostatak pasivne legitimacije na strani tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Biro zelene karte, za svoju odluku je dao dovoljno razloga, koji u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, a revizija u delu pobijanja solidarne odgovornosti prvotužene ne sadrži razloge pobijanja. Takođe, drugostepeni sud je pravilno utvrdio visinu naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, kao i visinu doprinosa tužioca i pravilno obavezao drugotuženog na naknadu nematerijalne i materijalne štete u usvajajućem delu stava prvog izreke, te je pravilno, za iznose preko dosuđenih, odbio tužbeni zahtev. Razloge za ovakvu odluku drugostepenog suda u navedenom delu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, a revizijom se ne ukazuje posebno na razloge zbog kojih se u ovom delu prvostepena presuda pobija.
Međutim, ocenjujući prigovor zastarelosti potraživanja tužioca na ime naknade nematerijalne štete za fizičke bolove i za pretrpljeni strah, kao i na ime materijalne štete za troškove lečenja i troškove prevoza iz bolnice u Solunu do bolnice u Nišu, drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava u tom delu, nije potpuno utvrdio činjenično stanje.
Osnovano se u reviziji ukazuje da drugostepeni sud nije mogao da utvrdi da je VV, vozač vozila koje je udarilo tužioca na graničnom prelazu ... između Grčke i Severne Makedonije prekršajno kažnjen, samo zato što je odluku doneo Prekršajni sud u Kilkisu, a da se organizacijom pravosudnih organa Republike Grčke propisuje da li za određeni događaj sudi prekršajni ili krivični sud. Naime, iz dokaza u spisima proizlazi da je okrivljeni VV proglašen krivim za krivično delo telesna povreda iz nehata u vožnji koja se desila na graničnom prelazu ...-..., na neutralnoj zoni na teritoriji Grčke dana 08.11.2007. godine, da je osuđen na kaznu zatvora od pet meseci koja je odložena na period od tri godine, i to odlukom tročlanog veća Prekršajnog suda Kilkis od 06. jula 2007. godine i da je istraga protiv njega vođena zbog krivičnog dela iz članova i paragrafa KZ koji su navedeni u prevodu sudske odluke istražnog suda u Kilkisu od 07.08.2008. godine. S obzirom da se radi o presudi suda u Grčkoj, drugostepeni sud nije mogao, bez utvrđivanja organizacije pravosudnih organa i nadležnosti sudova u Republici Grčkoj, da oceni da li je VV osuđen za krivično delo ili za prekršaj, koji se dogodio 08.11.2007. godine. Ovu činjenicu drugostepeni sud je mogao da utvrdi samo preko međunarodne pravne pomoći koju pruža Ministarstvo pravde Republike Srbije u pogledu pružanja obaveštenja o propisima u krivičnim stvarima, a koja je propisana Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i Zakonom o parničnom postupku. Zbog toga je revizija tužioca morala biti delimično usvojena i pobijana presuda ukinuta u odnosu na drugotuženog u pogledu odluke kojom je tužbeni zahtev odbijen za fizičke bolove i pretrpljeni strah i troškove lečenja i troškove prevoza, zbog zastarelosti potraživanja.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove presude i zatražiće međunarodnu pravnu pomoć preko Ministarstva pravde Republike Srbije u smislu organizacije pravosudnih organa u Republici Grčkoj i nadležnosti tih organa u pogledu odlučivanja o krivičnoj i prekršajnoj odgovornosti. Pošto postupi po navedenim primedbama, drugostepeni sud će ponovo odlučiti o delu tužbenog zahteva koji je odbijen zbog zastarelosti potraživanja.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
