Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP-a (posebna revizija), radi usaglašavanja sudske prakse.

Imajući u vidu da je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, sledi da je revizija uvek dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) pa nije potrebno odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, na osnovu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP-a i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je učestvovao u ratu na području Republike Hrvatske u periodu od 11.10.1991. godine do 12.04.1992. godine, kao pripadnik rezervnog sastava Vojske. U periodu od 13.04.1992. godine do 28.08.1994. godine bio je angažovan u ratnim dejstvima kao pripadnik rezervnog sastava SUP-a ... . Za vreme učešća u ratu u Hrvatskoj bio je očevidac ranjavanja kolega i drugih ratnih strahota. Takođe, kao ... je bio angažovan na Kosovu radi obezbeđenja srpskih sela u periodu od 1998. godine do 1999. godine, kada još nije bilo ratnih sukoba, već povremenih oružanih dejstava. Na Kosovu je bio i za vreme bombardovanja od strane NATO alijanse u periodu od 24.03.1999. godine do 06.05.1999. godine. Nakon povratka sa Kosova obratio se lekaru za pomoć, jer je imao košmarne snove, nesanicu, gubitak apetita i postao je nervozan. Tom prilikom mu je, 1999. godine postavljena dijagnoza posttraumatskog stresnog poremećaja. U periodu od 18.05.1999. godine do 13.06.1999. godine lečen je u Zdravstvenom centru „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru sa dijagnozom PTSP ... i ... (poremećaj prilagođavanja, produžena depresivna reakcija i mešoviti poremećaj emocija i ponašanja). Tužiocu je 27.01.2017. godine, zbog istih zdravstvenih problema prestao radni odnos i od tada ostvaruje pravo na invalidsku penziju. Zbog trajno narušenog psihičkog funkcionisanja, životna aktivnost tužioca umanjena je u procentu od 20%. Na redovnoj kontroli, psihijatar je dana 15.01.2018. godine postavio dijagnozu ... (trajne promene ličnosti posle katastrofičnog iskustva). Tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja tužioca, jer je njegovo oboljenje nastalo 1999. godine, a tužbu sudu tužilac je podneo dana 27.06.2019. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je lečenje tužioca završeno dana 15.01.2018. godine, kada je konstatovana konačna dijagnoza – šifra ... – trajna promena ličnosti posle katastrofičnog iskustva i kada je umanjenje njegove životne aktivnosti postalo konačno, pa je našao da tužiočevo potraživanje nije zastarelo, jer do dana podnošenja tužbe, 27.06.2019. godine nije istekao subjektivni rok od tri godine propisan odredbom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iznos od 300.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, prvostepeni sud je odmerio primenom odredbe člana 200. ZOO, a kamatu je tužiocu dosudio primenom odredbe člana 277. istog Zakona.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, jer je zaključio da je njegovo potraživanje zastarelo. Suprotno stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da je šteta nastala još 1999. godine kada se tužilac obratio lekaru za pomoć i kada mu je postavljena dijagnoza posttraumatskog stresnog poremećaja, pa je od tada počeo da teče objektivni rok zastarelosti naknade štete propisan odredbom člana 376. stav 2. ZOO koji je svakako protekao pre podnošenja tužbe sudu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka drugostepenog suda pravilna.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Stavom 2. istog člana zakona propisano je da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala. Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze, jer je tako propisano odredbom člana 360. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju tužilac se lekaru obratio pet dana nakon povratka sa Kosova odakle se vratio 06.05.1999. godine, pošto je imao košmarne snove, nesanicu, gubitak apetita i postao je nervozan. Zbog učešća u ratnim dejstvima psihičko zdravlje tužioca je narušeno, zbog čega je on lečen kako psihijatrijski, tako hospitalno i ambulantno. Tokom 1999. godine postavljena mu je dijagnoza posttraumatskog stresnog poremećaja, a na tu dijagnozu su se nadovezale i dijagnoze poremećaja prilagođavanja (...), produžena depresivna reakcija (...) i mešoviti poremećaj emocija i ponašanja (...), te trajna promena ličnosti posle kastastrofičnog iskustva (...). U toj situaciji, šteta je nastala 1999. godine, a pošto je tužilac tužbu sudu podneo dana 27.06.2019. godine, sledi da je njegovo potraživanje zastarelo, odnosno da se tužena osnovano pozvala na zastarelost.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je njegovo lečenje završeno 15.01.2018. godine kada je postavljena dijagnoza trajne promene ličnosti (F 62.0). Za početak objektivnog roka zastarelosti potraživanja nije bitno kada se oštećeni obratio lekaru odgovarajuće struke koji mu je saopštio dijagnozu bolesti od koje boluje, već je bitno kada je bolest, po redovnom medicinskom toku, prešla u hroničnu fazu i tako poprimila oblik konačnog stanja koje je trajno i zahteva lečenje do kraja života. Subjektivni rok teče u okviru objektivnog roka, pa protekom objektivnog roka zastarelosti potraživanje u svakom slučaju prestaje. Tužilac je, akutne simptome bolesti posttraumatskog stresnog poremećaja osetio odmah nakon povratka sa teritorije Kosova i Metohije, u maju mesecu 1999. godine, a protekom roka od šest meseci u kom se simptomi oboljenja nisu povukli, bolest tužioca je zadobila hronični oblik, konačno stanje koje je neograničeno i trajno i zahteva lečenje do kraja života. Kod takvog stanja stvari sledi da je tužilac tužbu podneo po isteku objektivnog roka zastarelosti propisanog odredbom člana 376. stav 2. ZOO, pa je, suprotno revizijskim navodima, drugostepeni sud pravilno zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tužene, zbog čega je pravilno tužbeni zahtev tužioca odbijen.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta na osnovu odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP-a.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP-a.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić