.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2677/2021
28.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Orce Lazarevski advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Beograd, čiji je punomoćnik Milan Savatović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3549/2014 od 19.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3549/2014 od 19.05.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13443/10 od 08.05.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene i stvarne zarade za 2007. godinu, 2008. godinu, 2009. godinu, 2010. godinu i 2011. godinu isplati pojedičano opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3549/2014 od 19.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13443/10 od 08.05.2014. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Rešenjem R4 143/18 od 30.11.2018. godine Apelacioni sud u Beogradu je konstatovao da je nedopuštena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3549/2014 od 19.05.2017. godine, shodno odredbi člana 395. Zakona parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom posupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 506. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11) postupci započeti pre stupanja na snagu ovog Zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14), koji se primenjuje u ovom postupku jer nije pravnosnažno rešen do dana stupanja na snagu tog zakona, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbija na dan podnošenja tužbe.
Postupak u ovoj parnici iniciran je tužbom podnetom prvostepenom sudu dana 25.10.2010. godine. U tužbi je vrednost predmeta spora određena iznosom od 1.165.141,00 dinara, što odgovara protivvrednosti od 10.844,87 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kada je 1 evro vredeo 106,4109 dinara. Tužilja je podneskom od 16.01.2011.godine smanjila tužbeni zahtev na iznos od 935.356,00 dinara, a novo smanjenje tužbenog zahteva izvršila je podneskom od 24.06.2013.godine na iznos od 335.121,47 dinara, što odgovara protivvrednosti od 3.149,32 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. O tužbenom zahtevu, postavljenom u tom podnesku, pravosnažno je odlučeno drugodstepenom presudom koja se pobija revizijom.
Odredbom člana 434. ZPP propisano je da ako u toj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivaće se ostale odredbe ovog Zakona, što znači da se u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti spora, kao u imovinskopravnim sporovoma o novčanim potraživanjima.
Budući da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
