Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, tužilac je kod tuženog bio zaposlen od 27.03.2009. godine i raspoređen na poslovima ... . Pobijanim rešenjem od 28.09.2011. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i nedozvoljenog ponašanja. U rešenju je navedeno da tužilac duže vreme ne poštuje radnu disciplinu prilikom obavljanja poslova, pa je dana 24.02.2011. godine istovarivao robu sa cigaretom u ustima, a dana 25.06.2011. godine je prilikom istovara robe neovlašćeno šetao kroz pogone iako je bio upozoren da to nije dozvoljeno prilikom istovara robe preduzeću „...“. Takođe, navedeno je da je dana 22.07. i 29.07.2011. godine prilikom istovara robe u preduzeću „...“ došlo do neslaganja količine primljenog visokofruktoznog sirupa i kvalitet sirupa nije odgovarao pratećoj dokumentaciji. U odnosu na ponašanje tužioca koje je otkaznim rešenjem okarakterisano kao nepoštovanje radne discipline koje se odnosi na neovlašćeno šetanje kroz pogone 25.06.2011. godine, utvrđeno je da tog dana tužilac nije učestvovao u istovaru robe u preduzeću „...“, već je učestvovao u istovaru robe u ovom preduzeću 28.06.2011. godine, a iz navoda tužioca i svedoka utvrđeno je da je tom prilikom išao do toaleta, odnosno da se kretao kroz hodnik koji vodi do toaleta. U odnosu na povrede radne obaveze koje su tužiocu stavljene na teret da je dana 22.07.2011. i 29.07.2011. godine prilikom istovara robe preduzeću „...“ došlo do neslaganja količine primljenog visokofruktoznog sirupa i da kvalitet sirupa nije odgovarao pratećoj dokumentaciji, utvrđeno da na cisterni kojom je tužilac upravljao nije postojala plomba tako da sadržaj nije bio zaštićen od eventualnog istakanja ili unošenja drugog sadržaja i da se radi o sirupu koji nije proizvod tuženog već je kupljen od drugog proizvođača.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da ga vrati na rad.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je istekao rok iz člana 184. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05) u kome je tuženi mogao dati tužiocu otkaz ugovora o radu za radnju nepoštovanja radne discipline dana 24.02.2011. godine, jer je otkazno rešenje doneto 28.09.2011. godine, dakle nakon isteka zakonskih rokova iz navedene odredbe. Pravilan je i zaključak drugostepenog suda da tuženi nije dokazao da je tužilac izvršio povredu radne discipline neovlašćenim šetanjem kroz pogone preduzeća „...“ uprkos upozorenju da je takvo ponašanje zabranjeno, kao i da se neslaganje u pogledu količine i kvaliteta isporučenog sirupa preduzeću „...“ mogu pripisati u odgovornost tužiocu. Da bi zaposlenom bio otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu, potrebno je da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, te da je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. U konkretnom slučaju, tuženi nije dokazao postojanje navedenih zakonskih uslova da se tužiocu otkaže ugovor o radu, što je bila njegova obaveza kao poslodavca, a iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je kritičnom prilikom tužilac kršio radnu disciplinu, odnosno učinio povredu radne obaveze koja mu je otkaznim rešenjem stavljena na teret.

S obzirom na navedeno, pravilno je drugostepenom presudom otkazno rešenje poništeno kao nezakonito i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, što predstavlja njegovu zakonsku obavezu u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo se ukazuje da je tužilac učinio povrede radne obaveze, odnosno da nije poštovao radnu disciplinu prema otkaznom rešenju, što je suprotno činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno pobijanom drugostepenom presudom.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić