Od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom, i to iznos od 72.487,25 dinara i iznos od 170 evra (u dinarskoj protivvrednosti od 20.028,89 dinara).

Okrivljeni AA je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 15.314,75 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 br.10/21 od 24.08.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, te okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Srđana Spasojevića a presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4.33/18 od 12.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Srđan Spasojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, te da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže;

- branilac okrivljenog AA - advokat Milan Ranić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, te da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev branioca Milana Ranića u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati. S tim u vezi, u zahtevu branioca Srđana Spasovića ističe se da je pravnosnažna presuda doneta na osnovu pravnosnažnih presuda o priznanju krivice osuđenih BB, VV, GG, DD i ĐĐ, koji su pre početka istražnog postupka protiv okrivljenog AA zaključili sporazum o priznanju krivice, a koje presude se prema stavu branioca ne mogu koristiti protiv okrivljenog AA, obzirom da je reč o saoptuženom koji nije zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela, a u pitanju je isto-krivično pravni događaj, uz zaključak da je na ovaj način narušeno načelo neposrednosti i da se sam sporazum ne može koristiti kao dokaz ukoliko nije moguće saslušanje ili ispitivanje lica koje ga je zaključilo.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Milana Ranića, ističe se da je prvostepeni sud na glavnom pretresu, pozivajući se na odredbu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, te primenom člana 405. ZKP, izveo dokaz čitanjem zapisnika o saslušanju osumnjičenih, odnosno već osuđenih saučesnika u krivičnom delu prema kojima je krivični postupak razdvojen ili već okončan pravnosnažnom presudom, te je u dokaznom postupku izveo dokaz čitanjem zapisnika o saslušanju BB, VV, GG, DD i ĐĐ, koji su sačinjeni pred Višim javnim tužiocem u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kt.Ko 715/18 od 17.10.2018. godine, nakon čega su ova lica zaključila sporazum o priznanju krivičnog dela sa tužilaštvom, a nakon čega je izvršio i uvid u presude donete u postupku zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela navedenih lica, i pored toga što prema stavu branioca presude na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela ne mogu imati dokaznu svrhu i ne mogu se koristiti u drugom krivičnom postupku, u kom se sudi za krivično delo iz istog krivično-pravnog događaja. Prema stavu ovog branioca, sam sporazum se ne može koristiti kao dokaz ako nije moguće saslušanje ili ispitivanje lica koje ga je zaključilo, te su nižestepene presude prema navodima zahteva donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasaconog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, na istu povredu odredaba krivičnog postupka okrivljeni AA i njegov branilac – advokat Srđan Spasojević, ukazivali su u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 10/21 od 24.08.2021. godine, ove žalbene navode ocenio je neosnovanim i o tome na strani 3 stav 4, 5 i 6 i strani 4, stav prvi, drugi, treći i četvrti izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

I po oceni Vrhovnog kasaconog suda,upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima osuđenih saučesnika u krivičnom delu, prema kojima je postupak razdvojen i okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu, shodno odredbama člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 405. ZKP, pa se ovi iskazi mogu koristiti kao dokaz u postupku, a zbog čega suprotno navodima izloženim u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Stoga su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca advokata Milana Ranića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u preostalom delu zahtevu, branilac Milan Ranić polemiše sa razlozima iznetim u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, kako u odnosu na činjenična, tako i u odnosu na procesna pitanja i ukazuje na povredu odredana člana 83. ZKP, člana 16. stav 1. i stav 5. ZKP, a koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, pa je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Nadalje, istim zahtevom ukazuje se i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Ustava Republike Srbije, međutim, kako uz podneti zahtev branilac Milan Ranić nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava koja se odnosi na okrivljenog ili druge učesnike u postupku, shodno članu 484. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev branioca Milana Ranić odbčan, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić