Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slavko Petrić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, te povreda člana 16. stav 1., 2., i 5., ZKP, člana 113. ZKP, člana 118. ZKP, člana 451. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Rumi dana 27.07.2016. godine Osnovnom sudu u Rumi podneo optužni predlog KT 1753/14, protiv okrivljenog AA zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ i okrivljene BB zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršila krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, a koji akt je izmenjen podnescima istog tužioca KT 1753/14 od 21.02.2018. godine, 27.02.2018. godine, 28.02.2018. godine i 23.03.2018. godine u odnosu na činjenični opis dela. Rešenjem Osnovnog suda u Rumi KV 518/19 od 20.11.2019. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljene BB zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Osnovni javni tužilac u Rumi je ostao pri izmenjenom optužnom aktu koji je podnet prema okrivljenom AA i po tom aktu je Osnovni sud u Rumi dana 18.03.2021. godine doneo presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaje iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu da je u ovom predmetu u svakoj fazi postupka postojala optužba ovlašćenog tužioca, to ne stoje navodi branioca okrivljenog da se krivični postupak protiv okrivljenog AA vodio bez zahteva ovlašćenog tužioca, pa su navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i da se u preostalom delu obrazloženja navedene povrede zakona, branilac okrivljenog bavi i navodima koji nisu vezani za okrivljenog u odnosu na koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti iz kog razloga se u iste nije upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu krivičnog zakona obrazlaže tako što osporava kredibilitet nalaza i mišljenja veštaka grafologa Miloša Ivkovića od 20.11.2017. godine i ukazuje na pogrešnu ocenu ovog dokaza od strane nižestepenih sudova, na koji način osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama. Ovo imajući u vidu da u zahtevu navodi da se veštak u svom nalazu i mišljenju upustio u pravna pitanja, te da je prekoračio svoj zadatak veštačenja i preuzeo ulogu suda dajući odgovor na pravno pitanje, što je nedozvoljeno i nespojivo sa ulogom veštaka u sudskom postupku, a onda je sud navedeni nalaz ocenio kao stručan i objektivan i zaključio da nije potrebno utvrđivati istinitost sadržine pojedinih pisanih dokaza.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava kredibilitet nalaza i mišljenja veštaka grafologa Miloša Ivkovića od 20.11.2017. godine i ocenu ovog dokaza od strane nižestepenih sudova na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Dalje, se u zahtevu ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u obrazloženju navedene povrede branilac okrivljenog ne navodi na koji način je presudom optužba prekoračena, a da bi postojala navedena povreda treba da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe odnosno činjeničnog opisa radnje izvršenja dela u okviru izreke optužnog akta i presude, već ukazuje na obrazloženje pravnosnažnih presuda i navodi da se sud u istom bavi drugim načinom izvršenja krivičnog dela koje nije ni stavljeno na teret okrivljenom optužnim aktom, na koji način po stavu branioca dolazi do prekoračenja optužbe, dok se u preostalom delu obrazloženja iste povrede ukazuje na povredu člana 451. ZKP, pa su stoga navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na navedenu povredu ocenjeni kao nedozvoljeni.

U zahtevu se, pored navedenog ističu i povrede člana 16. stav 1., 2., i 5., ZKP, člana 113. ZKP, člana 118. ZKP, člana 451. stav 1. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Slavka Petrića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić