Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 466/21 od 22.9.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Lazarevcu i branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Borisavljevića, a presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K 149/21 od 18.6.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Borisavljević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijanu presudu tako što će okrivljenog da oslobodi od optužbe, ili ukine u celini pobijanu presudu, predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem. Iz sadržaja zahteva za zaštitu zakonitosti proizlazi da branilac pobija i pravnosnažnu presudu prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu. Prvostepeni sud je, prema navodima zahteva, utvrdio da okrivljeni preduzetim radnjama nije ugrozio telesni integritet oštećene, pa je iz izreke presude te navode izostavio. Takvom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela, sud je, po mišljenju branioca, prekoračio optužbu na štetu okrivljenog i postupio suprotno zakonu budući da u slučaju kada javni tužilac ne dokaže navode optužnog predloga, sud okrivljenog treba da oslobodi od optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe. Ovo imajući u vidu, da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog predloga koji je prvostepeni sud samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom glavnog pretresa i to tako što je iz izreke presude izostavio navode da je radnjama okrivljenog ugrožen telesni integritet oštećene. Postupajući na iznet način, prvostepeni sud nije pogoršao položaj okrivljenog. Štaviše, izostavljanjem predmetnih navoda iz činjeničnog opisa u izreci prvostepene presude, umanjena je radnja krivičnog dela pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode branioca ocenjuje kao neosnovane.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci uprkos brojinim olakšavajućim okolnostima, koje u zahtevu navodi i obrazlaže. Branilac smatra da olakšavajuće okolnosti i sudska praksa u krivičnim predmetima vođenim povodom istog krivičnog dela, upućuju na zaključak da je u konkretnom slučaju izrečena kazna zatvora previsoko odmerena odnosno da je bilo mesta izricanju uslovne osude.

Iznetim navodima zahteva, iako formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u suštini ističe da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja čime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji, odnosno na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu ceni izvedene dokaze na način koji je suprotan oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, na koji način, po oceni ovog suda, ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje iznetih navoda, kao ni preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka 438. stav 1. tačka 10) i 11) ZKP. Ovo iz razloga što branilac okrivljenog u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ne obrazlaže u čemu se konkretno navedena povreda sastoji pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, dok povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, nisu povrede propisane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Borisavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić