.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1205/2021
24.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Maja Miljević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport-Pančevo“ iz Pančeva, koga zastupa punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3407/20 do 21.12.2020. godine, u sednici održanoj 24.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3407/20 do 21.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 276/19 od 29.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je tuženi da im za period od avgusta 2016. godine zaključno sa decembrom 2019. godine isplati, i to na ime razlike zarade za ostvarene, a neisplaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i na ime razlike zarade za rad nedeljom, novčane iznose po mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (sve bliže navedeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da za svakog tužioca po isplati svakog pripadajućeg iznosa na ime razlike u zaradi nadležnim fondovima uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 282.122,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3407/20 do 21.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti sporova dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP prema kome revizja nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužioci su tražili isplatu na ime razlike zarade za ostvarene, a neisplaćene efektivne časove rada duže od radnog vremena, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i troškove regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pri čemu je kao vrednost predmeta spora za tužioca AA označen iznos od 195.764,89 dinara, za tužioca BB iznos od 171.365,46 dinara, za tužioca VV iznos od 126.430,96 dinara i za tužioca GG iznos od 123.557,26 dinara .
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude u odnosu na svakog tužilaca, koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 210. ZPP, računa se posebno u odnosu na svakog od njih, pa kako merodavna najveća pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva ( u konkretnom slučaju, iznos od 195.764,89 dinara ) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
