.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1820/2021
30.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa staralac BB iz ..., čiji je punomoćnik Milica Radovanović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4071/19 od 22.06.2020. godine, u sednici veća od 30.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4071/19 od 22.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10613/17 od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime izgubljene zarade za period od 01.02.2003. do 30.09.2017. godine iznos od 4.716.171,39 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose kako je navedeno u izreci; stavom drugim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime izgubljene zarade za period od 01.09.2001. godine do 31.01.2003. godine u iznosu od 147.280,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose kako je navedeno u izreci; stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime mesečne rente isplaćuje iznos od 39.340,99 dinara do 5. u mesecu za prethodni mesec, usklađen sa cenom za rad na malo u Republici Srbiji počev od 31.10.2017. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi; stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 573.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4071/19 od 22.06.2020. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u prvom, trećem i četvrtom stavu izreke i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 117.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od presuđenja do izvršnosti i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je rođen ... godine i završio je osnovnu školu. Kao pripadnik Vojske Jugoslavije VP .../... ... bio je učesnik rata na Kosovu u periodu od 25.03.1999. do 23.06.1999. godine. Pre učešća u ratu tužilac nije imao zdravstvenih problema. Tužiocu je zbog lošeg zdravstvenog stanja u avgustu 2001. godine u KBC „Dr Dragiša Mišović“ postavljena dijagnoza ... i prepisana terapija, a od 2004. godine se lečio u Klinci za prihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke utvrđeno je da je tužilac oboleo od akutne psihoze sa šizofrenom slikom (...). Osnovni oblik bolesti se manifestovao 31.08.2001. godine, a konačnu dijagnozu je postavila Vojno lekarska komisija 05.10.2004. godine. Između oboljenja tužioca i učešća u ratu na Kosovu postoji uzročno-posledična veza, pri čemu na nastanak oboljenja nisu uticali endogeni faktori. Umanjenje radne sposobnosti kod tužioca iznosi 100% počev od 2001.godine.
Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R 43/08 od 16.10.2008. godine tužilac je delimično lišen poslovne sposobnosti u domenu brige o sopstvenom zdravlju i zastupanju pred sudom i drugim državnim institucijama radi ostvarivanja svojih prava i interesa. Rešenjem Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Čukarica, od 05.12.2008. godine tužiocu je za staratelja određena majka BB.
Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da izgubljena zarada tužioca u periodu od 01.02.2003. godine do 30.09.2017. godine iznosi 4.716.171,39 dinara, a nominalni iznos mesečne rente po cenama na dan veštačenja iznosi 39.340,99 dinara.
Prema stanovištu durogstepenog suda, tužiočevo potraživanje u periodu od 01.02.2003. godine do 30.09.2017. godine, prema članu 376. ZOO, nije zastarelo jer je konačna dijagnoza tužiocu postavljena 05.10.2004. godine, a tužbom od 28.02.2006. godine je zahtevao isplatu rente. Visina štete utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke prema kojem bi tužilac, imajući u vidu pol, obrazovanje i prebivalište, ostvarivao mesečnu zaradu u visini 81,6 % od prosečne mesečne zarade svih zaposlenih u Republici Srbiji.
Revizijske navode kojima se osporavaju činjenice utvrđene na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke, Vrhovni kasacini sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje revizije.
Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 376. ZOO jer je rok zastarelosti za potraživanje na ime naknade izgubljene zarade trebalo računati u odnosu na 17.03.2011. godine kada je takav zahtev postavljen u ovoj parnici. Tužbom od 28.02.2006. godine je zahtevana isplata rente u smislu člana 195. stava 2. ZOO zbog nesposobnosti za rad nastale usled učešća u ratu na Kosovu. Na ročištu od 17.03.2011. godine tužilac je iz istog činjeničnog osnova zahtevao isplatu izgubljene zarade od 1999. godine do veštačenja, a nadalje isplatu rente. U konkretnom slučaju izgubljena zarada i renta predstavljaju istovetno potraživanje iz člana 195. stava 2. u vezi člana 189. stava 3. ZOO jer su zasnovani na istom činjeničnom i pravnom osnovu, a jedina razlika je u načinu isplate. Stoga je rok zastarelosti iz člana 376. stava 1. ZOO i za naknadu štete u vidu izgubljene zarade prekinut podnošenjem tužbe, pa je pobijanom presudom tužiocu pravilno dosuđena naknada izgubljene zarade za period od 01.02.2003. do 30.09.2017. godine, a od 31.10.2017. godine pa nadalje renta. Shodno navedenom, pobijanom presudom je pravilno primenjeno materijalno pravo iz članova 195. stava 2, 189. stava 3. i 376. stava 1. ZOO.
Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
