Presudom Višeg suda u Vranju 4Kž1.br.80/21 od 21.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Zijadina Azemi i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu K.br.250/20 od 19.01.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zijadin Azemi, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), 9) i 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 439. tačka 1), 2) i 3), člana 440. stav 2. i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Bujanovcu K.br.250/20 od 19.01.2021. godine i Višeg suda u Vranju 4Kž1.br.80/21 od 21.09.2021. godine tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni oglašen krivim i za radnju da je propustio da zatvori kapiju u svom dvorištu, a koja radnja okrivljenom nije stavljena na teret ni prvobitnim optužnim predlogom javnog tužioca, a ni kasnije preciziranim.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu KT.br.483/18-1 od 29.10.2019. godine, koji je izmenjen podneskom od 10.11.2020. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen – krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. KZ, te imajući pri tome u vidu da okrivljeni presudom nije oglašen krivim za radnju da je propustio da zatvori kapiju u svom dvorištu, već je oglašen krivim da je predmetno krivično delo učinio zbog toga što je kritičnom prilikom u svom dvorištu držao odvezanog psa rase „šarplaninac“ koji pripada grupi opasnih pasa, bez nadzora i bez brnjice na njušci što je suprotno Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu (“Službeni glasnik RS, broj 65/2010), a što je okrivljenom bilo stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, a dodavanjem u izreku presude okolnosti koja ne predstavlja bitno obeležje predmetnog krivičnog dela i to da je u dvorištu okrivljenog kapija bila otvorena, prvostepeni sud je u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da kako sud u izreci prvostepene presude ne navodi ni jednu radnju niti sredstvo koje, shodno članu 278. stav 1. KZ, predstavlja opšteopasnu radnju ili opšteopasno sredstvo kojim je mogla da se izazove opšta opasnost po zaštićeno dobro, te kako se sve radnje okrivljenog koje su navedene u izreci presude, između ostalog i njegovo nepostupanje po Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu, sastoje u nečinjenju, a kako radnje nečinjenja ne mogu pravno da se podvedu pod prvi osnovni oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz stava 1. člana 278. KZ za koji je okrivljeni oglašen krivim, već samo pod drugi osnovni oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz stava 2. člana 278. KZ kod kojeg je izvršilac službeno ili odgovorno lice, a što okrivljeni nije, to, po stavu branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine) čini onaj ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Stavom 5. člana 278. KZ propisano je kažnjavanje ako je delo iz stava 1, 3 i 4. ovog člana učinjeno iz nehata. Kod ovog krivičnog dela radnja izvršenja se sastoji u preduzimanju neke opšteopasne radnje ili u upotrebi nekog opšteopasnog sredstva, dok je posledica krivičnog dela izazivanje, odnosno prouzrokovanje konkretne opasnosti za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. Opšteopasnu radnju u smislu člana 278. stav 1. KZ, između ostalih, može da predstavlja i radnja ostavljanja opasnog psa bez nadzora.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim. Naime, suprotno navodima branioca okrivljenog, u izreci pravnosnažne presude je navedena i bliže opisana opšteopasna radnja okrivljenog kojom je ostvarena posledica predmetnog krivičnog dela i to izazvana konkretna opasnost za život i telo ljudi i to za ljude koji dolaze u dvorište okrivljenog ili prolaze pored dvorišta, a usled čega je došlo do lakšeg telesnog povređivanja maloletnog oštećenog BB. Ova opšteopasna radnja okrivljenog se sastoji u radnjama činjenja i to u držanju u svom dvorištu odvezanog psa rase „šarplaninac“ koji pripada grupi opasnih pasa, bez nadzora i bez brnjice na njušci, a što je suprotno Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu (“Službeni glasnik RS, broj 65/2010).

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što navodima kojima obrazlaže svoj stav da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, branilac okrivljenog po nalaženju ovog suda zapravo ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da je optužba ostala nerešena zbog toga što sud nije u obrazloženju presude posebno obrazložio zbog čega je našao da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio na način da je opšta opasnost u konkretnom slučaju izazvana samo opšteopasnom radnjom, a ne istovremeno i opšteopasnim sredstvom, a kako je to optužnim predlogom javnog tužioca okrivljenom stavljeno na teret.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 1. tačka 8. ZKP), dok se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da kako je sud okrivljenog oglasio krivim za osnovni oblik krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, koje je krivično delo ugrožavanja kod koga se posledica dela ispoljava u izazivanju, odnosno proizrokovanju konkretne opasnosti za zaštićeno dobro, a ne u nečijem povređivanju kako to pogrešno smatra sud i kako za postojanje ovog oblika krivičnog dela nije predviđeno nastupanje neke teže posledice, to je stoga po mišljenju branioca nejasno zbog čega izreka prvostepene presude sadrži poseban opis oblika vinosti okrivljenog - nehat i u odnosu na nastupele lake telesne povrede kod maloletnog oštećenog koje nisu posledica dela, kao i poseban oblik vinosti okrivljenog – umišljaj u odnosu na preduzetu radnju izvršenja krivičnog dela. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, te da presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a posebno o tome na osnovu čega je sud utvrdio da je upravo okrivljeni kritičnom prilikom izazvao opštu opasnost i to za život individualno neodređenog broja lica, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da drugostepeni sud nije sa dovoljnom pažnjom ocenio žalbene navode odbrane. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 440. stav 2. ZKP, isticanjem da je sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, obzirom da tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da su radnje okrivljenog u uzročnoj vezi sa izazivanjem opšte opasnosti i povređivanjem maloletnog oštećenog, jer okrivljeni nije bio prisutan kada se kritični događaj odigrao, niti je ostavio otvorenu kapiju u dvorištu kuće, već je pouzdano dokazano da je kapiju otvorila supruga okrivljenog i da je ona uvela maloletnog oštećenog u dvorište u kome ga je napao pas, čime je ona stvorila konkretnu opasnost i to samo po maloletnog oštećenog. Branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. stav 2. i člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, pri čemu samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zijadina Azemi, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić