Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-krs 9/21 od 01.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 942/21 od 07.10.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti podneti zahtev i utvrditi da je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Nemanji Novakoviću, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Iz obrazloženja pobijanog prvostepenog rešenja proizilazi da Viši sud u Kragujevcu, odbio zamolnicu nadležnog organa Kraljevine Švedske broj 2020-6741-1 od 05.04.2020. godine, za izricanje strane krivične presude, uz premeštaj, shodno članu 62. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, zaključivši da u konkretnom slučaju nije ispunjena pretpostavka iz člana 7. stav 1. tačka 1) tog zakona. Ovo iz razloga što, prema stavu prvostepenog suda krivično delo teško delo neovlašćene trgovine opojnim drogama iz člana 3. stav 1. i člana 6. stav 3. Zakona o sprečavanju krijumčarenja, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda Ystad B 2690-19 od 18.11.2019. godine, ne predstavlja krivično delo i po zakonu Republike Srbije, jer Krivični zakonik ne inkriminiše radnju neovlašćenog uvoza u neku državu supstance ili preparata koji su proglašeni za opojnu drogu, kako je to predviđeno zakonom Kraljevine Švedske, niti je ta radnja inkriminisana kao radnja izvršenja krivičnih dela propisanih članom 246., 246a i 247. Krivičnog zakonika ili nekog drugog krivičnog dela iz glave XXIII ovog Zakonika. Iste razloge u svemu je prihvatio i drugostepeni sud, potvrđujući prvostepeno rešenje.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije osnovan.

Članom 3. stav 1. tačka e) Konvencije o transferu osuđenih lica sa Dodatnim protokolom („Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori“ br. 4/2001), koja je pravni osnov zahteva za međunarodnu pravnu pomoć, kao jedan od uslova za transfer, predviđeno je da se dela ili propusti zbog kojih je došlo do kažnjavanja moraju po pravu države izdržavanja kazne, smatrati krivičnim delima ili bi to bili u slučaju da se dogode na njenoj teritoriji.

Prema odredbi člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, neophodno je da krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo i po zakonu Republike Srbije.

Okrivljeni AA je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda Ystad B 2690-19 od 18.11.2019. godine, koja je preinačena presudom Apelaciomog suda za Skane i Blekinge B 3538-19 od 20.01.2020. godine samo u delu trajanja prinudnog udaljenja iz zemlje, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 10 meseci i prinudno udaljavanje iz Kraljevine Švedske, uz zabranu povratka pre 18.11.2029. godine, zbog krivičnog dela teško delo neovlašćene trgovine opojnim drogama iz člana 3. stav 1. i člana 6. stav 3. Zakona o sprečavanju krijumčarenja. Predmetno krivično delo, prema izreci presude okrivljeni je učinio na taj način što je dana 06.09.2019. godine, sa umišljajem, u teretnom vozilu srpske registracije kojim je upravljao, prevozio tablete koje sadrže supstance koje se shodno Zakonu o sprečavanju i suzbijanju zloupotrebe opojnih droga svrstavaju u opojne droge, i to ukupno 92 545 tableta, od čega 42 250 tableta Rivotril i 47 295 tableta Ksalol, za koje nije posedovao dokumentaciju kojom bi mogao dokazati da je uvoz ovih tableta u Švedsku zakonit, a koje su se nalazile u dve torbe pronađene u vozačevoj kabini prilikom carinskog pregleda vozila kojim je upravljao okrivljeni.

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 72/09), koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 30.11.2019. godine i koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to u članu 246 stav 1. propisano je: ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina, dakle taksativno su navedene alternativne radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1. Krivičnog zakonika.

Odredba člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, sadrži klauzulu dvostruke inkriminacije (identitet normi), što podrazumeva da delo zbog kojeg se pravna pomoć traži, treba da bude krivično delo, kako po zakonu zemlje od koje se međunarodna pravna pomoć zahteva, tako i po zakonu zemlje u kojoj je izvršeno, odnosno zemlje koja pomoć traži. Da li je delo krivično, i prema Zakonu zamoljene države, ispituje se, kako upoređivanjem zakonskih inkriminacija, tako i analizom konkretnog slučaja u celini, uzimajući u obzir ne samo zakonsku inkriminaciju nego i relevantne okolnosti slučaja koje isključuju postojanje krivičnog dela, krivicu, kažnjivost ili krivično gonjenje. Pored toga, načelo dvostruke kažnjivosti ne zahteva apsolutni gramatički i formalni identitet normi dva krivična zakonika, pa tako, da bi uslov dvostruke kažnjivosti bio ispunjen, nije neophodno da kvalifikacija krivičnog dela prema zakonu zamoljene države bude identična kvalifikaciji krivičnog dela u zemlji u kojoj je presuda doneta, već je dovoljno da bitni elementi bića krivičnog dela budu uporedivi prema zakonima obe države, a sud je dužan da ispita da li inkriminacija u stranom zakonu prema smislu i svojoj sadržini odgovara bilo kojoj inkriminaciji domaćeg krivičnog zakonodavstva.

Upoređivanjem zakonskih inkriminacija i analizom relevantnih okolnosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su elementi krivičnog dela teško delo neovlašćene trgovine opojnim drogama iz člana 3. stav 1. i člana 6. stav 3. Zakona o sprečavanju krijumčarenja Kraljevine Švedske i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika RS, suštinski uporedivi i da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda Ystad B 2690-19 od 18.11.2019. godine, predstavlja krivično delo i po zakonu Republike Srbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz zakonske formulacije i činjeničnog opisa krivičnog dela iz strane presude, proizilazi da je okrivljeni neovlašćeno prenosio supstance koje su proglašene za opojnu drogu radi prodaje, i to veliku količinu od ukupno 92 545 tableta, čime je ostvarena jedna od alternativno postavljenih radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika – prenošenja radi prodaje. Radnja uvoza, opisana u izreci pravnosnažne strane presude, predstavlja radnju prenosa supstanci ili preparata, koje su shodno članu 3. tačka 9) Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Sl. glasnik RS“ br. 99/2010 i 57/2018), proglašene za opojne droge.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i sve navedeno, u konkretnom slučaju je ispunjen uslov dvostruke inkriminacije, pa se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, odnosno da li je krivično delo povodom koga se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći, krivično delo po zakonu Republike Srbije u smislu člana 7. stav 1. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca usvojio kao osnovan, u pogledu navedene povrede krivičnog zakona i utvrdio da je pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Kragujevcu Kv 283/20 od 18.03.2021. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž-krs 9/21 od 01.07.2021. godine povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA, imajući u vidu činjenicu da se isti nije saglasio sa izvršenjem strane krivične presude uz premeštaj u Republiku Srbiju, ne dirajući u pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                    Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić