U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Trifunović, advokat iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz“ AD Čačak, čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1116/19 od 06.02.2020. godine, u sednici od 23.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1116/19 od 06.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 442/17 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog br .../... od 02.04.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 357.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1116/19 od 06.02.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br .../... od 02.04.2013. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad na odgovarajuće poslove. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 398.250,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP, i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju koje je pravilno utvrđeno, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na poslovima ... na autobuskoj stanici u ... . Pobijanim rešenjem od 02.04.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima zbog povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, u smislu člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu, člana 67. stav 1. tačka 2. alineje 6., 22. i 38. Pravilnika o radu tuženog iz 2010. godine i tačke 5. stav 2. alineje 3. i 5. Ugovora o radu od 25.02.2002. godine. U osporenom rešenju navedeno je da je tužilac 01.03.2013. godine radio u noćnoj smeni, i da ga je zatekao BB, zaposleni u firmi koju je tuženi unajmio radi obavljanja poslova obezbeđenja svojih objekata, kako na parkingu pomoću creva u kanister istače gorivo iz rezervoara jednog od parkiranih autobusa. On je naložio tužiocu da gorivo vrati u rezervoar autobusa, što je tužilac učinio. O ovom događaju radnik obezbeđenja je narednog dana obavestio svog pretpostavljenog, a zatim je on obavestio pravnu službu tuženog. Tužiocu je dana 05.03.2013. godine uručeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga, na koje se tužilac izjasnio tako što je negirao da je tom prilikom i na način naveden u upozorenju učinio povredu radne obaveze ili narušio radnu disciplinu. Radnik obezbeđenja koji je prijavio tužioca nije izvršio oduzimanje kanistera i creva kao materijalnih dokaza, niti je o tome sačinio zapisnik i uzeo izjave od učesnika, kako je to bilo propisano članom 10. Ugovora o vršenju usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja. Tužilac se izjasnio da kritičnom prilikom nije učinio povredu radne obaveze i discipline koje su mu stavljene na teret, već je zatekao i prigovorio radniku obezbeđenja zbog vršenja nužde pored autobusa, kao i da je u toku 2012. godine tužilac bio raspoređen na poslove sa kojih je razrešen radnik koji je u prijateljskim odnosima sa svedokom koji je tužioca prijavio. Ovaj svedok je na ročištu 28.08.2015. godine priznao navode tužioca.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 02.04.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad.

Prema članu 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 54/09) Zakona o radu, važećeg u vreme donošenja otkaznog rešenja, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu i ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Prema članu 67. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini, između ostalog protivpravno prisvajanje novca i druge imovine društva, odnosno pokuša iznošenja iz prostorija ili kruga preduzeća osnovnih sredstava, rezervnih delova, repromaterijala, sitnog inventara i drugog materijala i imovine preduzeća.

U postupku je utvrđeno da radnik obezbeđenja prilikom prijavljivanja tužioca nije dostavio materijalne dokaze o učinjenoj povredi radne obaveze, odnosno nije izvršio oduzimanje kanistera i creva od prijavljenog radnika, niti sačinio zapisnik, što je bila njegova obaveza prema članu 10. zaključenog Ugovora između tuženog i firme TNT Sigurnost Čačak. Takođe, radnik obezbeđenja nije obavestio MUP kritičnom prilikom, a u knjigu evidencije za noć 01.03.2013. godine prvo je upisao da je smena protekla bez problema, a zatim naknadno dopisao „osim AA (obavešten VV)“. S obzirom na navedeno, i da navodnom istakanju goriva od strane tužioca nije bilo drugih svedoka, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi nije dokazao da je tužilac učinio povredu radne obaveze odnosno radne discipline, koje su mu pobijanim rešenjem stavljene na teret, Teret dokazivanja postojanja otkaznih razloga snosi poslodavac, što proizlazi iz odredaba Konvencije Međunarodne organizacije rada br. 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Zato je pravilno u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena, poništeno kao nezakonito otkazno rešenje i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Revizijom tuženog neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava, jer iz činjeničnog stanja koje je pravilno utvrđeno proizlazi da tužilac nije učinio težu povredu radne obaveze, odnosno povredu radne discipline koja mu je otkaznim rešenjem stavljena na teret.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić