Odredbama člana 22. Zakona o uređenju sudova propisano je: da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud (stav 2); da osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada (stav 3).

Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da Upravni sud sudi u upravnim sporovima.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (stav 1); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2); da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3). Odredbom člana 4. istog zakona propisano je da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Odredbom člana 5. Zakona o upravnim sporovima propisano je da upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 18/16, 95/18) propisano je: da je upravni ugovor dvostrano obavezan pisani akt koji, kada je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari (član 22. stav 1); da organ raskida upravni ugovor rešenjem u kome izričito navodi i jasno obrazlaže razloge za raskid (član 24. stav 2).

Prema odredbi člana 1. Zakona o parničnom postupku ovim zakonom uređuju se pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Odredbom člana 201. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17, 95/18) propisano je da ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci (stav 1); da poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu ili druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju (stav 3).

Iz citiranih odredbi Zakona o opštem upravnom postupku proizilazi da je upravni ugovor u smislu ovog zakona samo onaj ugovor koji zaključe organ i stranka, koji je posebnim zakonom predviđen kao upravni ugovor i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari, a ne u nekoj drugoj pravnoj stvari. Sledom navedenog pravni karakter rešenja iz citiranog člana 24. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku ima rešenje kojim organ raskida upravni ugovor. Stoga rešenje kojim organ raskida ugovor zaključen sa strankom koji po svom pravnom karakteru nije upravni ugovor, ne predstavlja rešenje iz člana 24. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, iz kog razloga takvo rešenje nije upravni akt iz člana 3. stav 1. i čl. 4. i 5. Zakona o upravnim sporovima o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu. Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da rešenje načelnika Opštinske uprave opštine Bujanovac od 07.09.2020. godine, kojim se raskida ugovor o uređivanju međusobnih odnosa u realizaciji programa stručne prakse u 2019/2020 godini od 26.02.2020. godine, zaključen između Opštine Bujanovac i Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu, nije rešenje iz člana 24. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku o raskidu upravnog ugovora. Stoga osporeno rešenje nije upravni akt iz člana 3. stav 1. i čl. 4. i 5. Zakona o upravnim sporovima o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, iz kog razloga za postupanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari nije nadležan Upravni sud. Ovo zbog toga što se ugovorom, koji organ raskida u formi osporenog rešenja, koji je zaključen između Opštine Bujanovac i Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu (na osnovu kog ugovora je, prema navodima tužbe, tužilja zaključila ugovor sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu o stručnom osposobljavanju), ne uređuje pravni odnos u kakvoj upravnoj stvari, već pravni odnos u radnopravnoj stvari, te se ne radi o upravnom ugovoru iz člana 22. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

S obzirom da je predmet tužbenog zahteva poništaj rešenja načelnika Opštinske uprave opštine Bujanovac kojim se uređuje pravni odnos u radnopravnoj stvari, a ne upravni ugovor, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje po tužbi u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa citiranim odredbama člana 1. Zakona o parničnom postupku i člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, nadležan osnovni sud i to Osnovni sud u Bujanovcu na osnovu odredbe člana 3. stav 1. tačka 10) Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS“ broj 101/13).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, rešio kao u dispozitivu ovog rešenja.

REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

Zapisničar,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija,

Ljiljana Petrović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Gordana Džakula, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić