Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandra Zlatić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni dana 27.08.2021. godine podneo molbu za odlaganje izvršenja kazne, istovremeno stavljajući pored ostalog i zahtev za izuzeće v.f. predsednika Osnovnog suda u Pančevu – sudije Ljiljane Sinđić te da je i pored toga što je podnet zahtev za njeno izuzeće, v.f. predsednika Osnovnog suda u Pančevu dana 30.08.2021. godine donela pobijano prvostepeno rešenje Ik br 61/21 od 30.08.2021. godine, pa imajući u vidu da je sudija Ljiljana Sinđić postupala po podnetoj molbi za odlaganje izvršenja kazne, i to tri dana nakon što je podnet zahtev za njeno izuzeće, a pre nego što je ovom zahtevu odlučeno, to je pobijanim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je ovo rešenje doneo sudija koji je morao biti izuzet od postupanja u ovom predmetu.

Nadalje, u vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu se ističe da je dana 09.09.2021. godine odbrana podnela i zahtev za izuzeće predsednika Višeg suda u Pančevu – sudije Milice Gavrančić, da je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Su VII-39 215/21 od 14.09.2021. godine usvojio zahtev branioca okrivljenog AA, te je predsednik Višeg suda u Pančevu – sudija Milica Gavrančić izuzeta od postupanja u predmetu Višeg suda u Pančevu Su VIII-45 37/21, nakon čega je Viši sud u Pančevu doneo pobijano drugostepeno rešenje dana 11.10.2021. godine, kojim je potvrdio prvostepeno rešenje, a rešenje je potpisala zamenik predsednika suda, sudija Svetlana Lazarević, iako se na strani 2 u trećem pasusu rešenja navodi da je razmatrajući žalbu okrivljenog, a nakon izvršenog uvida u spise predmeta, predsednik Višeg suda u Pančevu našao da je žalba neosnovana. Stoga je prema stavu branioca očigledno da je u donošenju tog rešenja učestvovala predsednik Višeg suda u Pančevu, sudija Milica Gavrančić, koja je izuzeta od postupanja u tom predmetu, a na koji način je takođe učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 40. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle, ukoliko je reč o postojanju nekog od razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne ukoliko je reč o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Pri tome, okolnost da je sudija Ljiljana Sinđić učestvovala u donošenju prvostepenog rešenja, kojim je odbijena kao neosnovana molba okrivljenog AA za odlaganje izvršenja kazne zatvora, ne predstavlja razlog u smislu člana 37. stav 1. ZKP, zbog kog ova sudija nije mogla učestvovati u donošenju ove odluke, bez obzira na činjenicu da je o njenom izuzeću odlučeno tek nakon donošenja pobijanog rešenja. Ovo stoga što je odredbama člana 63. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano da je predsednik Osnovnog suda dužan da povodom molbe za odlaganje izvršenja kazne zatvora donese rešenje u roku od tri dana od prijema molbe, te je u ovakvoj situaciji sudija Ljiljana Sinđić, kao v.f. predsednika Osnovnog suda u Pančevu, očigledno morala u ovom roku odlučiti o molbi okrivljenog AA, a samim tim je postupila saglasno odredbi člana 40. Zakonika o krivičnom postupku, kojim je propisano da sudija, kada sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzeće, iako je dužan da odmah obustavi svaki rad na predmetu, može do donošenja rešenja o zahtevu preduzimati radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Stoga, po oceni ovoga suda pobijanim prvostepenim rešenjem nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Ni donošenjem drugostepenog rešenja, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Naime, drugostepeno rešenje, odnosno rešenje Višeg suda u Pančevu Su VIII- 45 37/21 od 11.10.2021. godine, nije doneo predsednik Višeg suda u Pančevu, sudija Milica Gavrančić, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, već sudija Svetlana Lazarević, zamenik predsednika Višeg suda u Pančevu, koja je i potpisala ovo rešenje. Stoga ni drugostepenim rešenjem nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandre Zlatić, odbijen je kao neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Isti zahtev, u preostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi ističe da je drugostepeni sud „prikupio dokaze - izveštaj lekara“, odnosno sprovodio istražne radnje, a da o tome nije obavestio okrivljenog i branioca, što je suprotno odredbama Ustava RS i ZKP.

Kako u vezi sa navedenom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka branilac okrivljenog ne navodi suprotno kojoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku je izveden navedeni dokaz, to po oceni ovoga suda podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koji propisuje da se zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Pored toga, branilac uz zahtev nije priložio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a što je obaveza podnosioca zahteva u smislu odredbe člana 484. ZKP ukoliko se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede odredaba Ustava Republike Srbije, te je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Najzad, istim zahtevom ukazuje se na pogrešnu primenu odredbe člana 62. stav 2. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, te na povredu odredaba člana 13. stav 2. ZKP, kao i na povredu odredaba člana 59. stav 1. tačka 1) Zakonika o izvršenju krivičnih sankcija, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, te je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu kojim je isti zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić