Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu I 400/2013 od 03.06.2013. godine određeno je izvršenje na novčanim sredstvima na računu tužioca radi naplate novčanog potraživanja Zemljoradničke zadruge „Sloga promet“ u likvidaciji, dosuđenog izvršnom presudom Privrednog suda u Kragujevcu P 1316/10 od 21.12.2011. godine. Tužilac - izvršni dužnik nije imao dovoljno novčanih sredstava na svom računu, tako da je na taj način naplaćen samo deo potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 4.008,29 dinara. Zaključkom Privrednog suda u Novom Sadu I 400/13 od 11.07.2013. godine, donetim na predlog izvršnog poverioca, izmenjeni su sredstvo i predmet izvršenja tako što je određeno da će se izvršenje sprovesti prodajom nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika - tužioca, upisanih u list nepokretnosti ... KO ... . Zaključak o promeni predmeta izvršenja zabeležen je u označenom listu nepokretnosti. Izvršenje je sprovodio Privredni sud u Čačku, u predmetu I 143/13. U postupku sprovođenja izvršenja, zaključkom od 19.11.2013. godine određena je procena vrednosti nepokretnosti - predmeta izvršenja, a zaključkom od 03.03.2014. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti. Zaključkom suda koji sprovodi izvršenje od 25.03.2014. godine određeno je prvo ročište za javnu prodaju nepokretnosti po utvrđenoj početnoj ceni. Ovaj zaključak dostavljen je strankama, istaknut je na oglasnoj tabli i internet stranici suda, a dostavljen je i sekretaru Grada Čačka, odnosno Mesnoj zajednici ..., radi isticanja na oglasne table. Na prvo ročište za javnu prodaju zakazano za 10.04.2014. godine nije pristupio nijedan zainteresovani kupac, zbog čega je utvrđeno da javna prodaja nije uspela i drugo ročište za javnu prodaju zakazano za 09.05.2014. godine. Zaključkom od 10.04.2014. godine određena je početna cena nepokretnosti po kojoj će ista biti prodavana na drugom ročištu za javnu prodaju. I ovaj zaključak dostavljen je strankama i objavljen na isti način kao i zaključak kojim je bilo određeno prvo ročište za javnu prodaju. Ni na drugo ročište za javnu prodaju nije pristupio nijedan zainteresovani kupac. Zaključkom od 12.05.2014. godine naloženo je izvršnom poveriocu da se u roku od pet radnih dana po njegovom prijemu izjasni da li predlaže prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari. Ovaj zaključak dostavljen je izvršnom poveriocu 16.05.2014. godine i on se, podneskom od 17.05.2014. godine, izjasnio da predlaže prodaju nepokretnosti neposrednom pogodbom. Nakon takvog izjašnjenja izvršnog poverioca, zaključkom od 20.05.2014. godine naloženo mu je da u roku od 30 dana dostavi predlog sporazuma o prodaji nepokretnosti, zaključenog sa budućim kupcem. Izvršni poverilac je uz podnesak od 26.05.2014. godine dostavio sporazum o kupoprodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po ceni od 2.500.000,00 dinara. Ovaj predlog je sud koji sprovodi izvršenje usvojio zaključkom od 04.06.2004. godine kojim je i konstatovana prodaja nepokretnosti po ceni navedenoj u sporazumu. Nakon uplate prodajne cene donet je zaključak od 13.06.2014. godine o dodeli nepokretnosti izvršnog dužnika - tužioca njihovom kupcu. Istog dana donet je i poseban zaključak o predaji nepokretnosti kupcu, koji sadrži i nalog Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Čačak da izvrši upis prava svojine kupca i brisanje zabeležbi. Zaključak je sproveden i u katastru nepokretnosti kupac je upisan kao vlasnik nepokretnosti iz lista nepokretnosti ... KO ... . Ugovor o prodaji predmetnih nepokretnosti neposrednom pogodbom nije zaključen. Rešenjem suda koji je sprovodio izvršenje I 143/2013 od 03.10.2014. godine odbijen je zahtev izvršnog dužnika - tužioca za otklanjanje nepravilnosti u postupku izvršenja prodajom nepokretnosti, a rešenjem veća istog suda IPV (I) 37/2014 od 17.11.2014. godine odbijen je prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja od 03.10.2014. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, po oceni revizijskog suda, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Tužilac je podnetom tužbom tražio naknadu materijalne štete u visini tržišne vrednosti nepokretnosti koje su prodate u izvršnom postupku. Tužbeni zahtev zasnovao je na tvrdnjama da mu je šteta prouzrokovana nezakonitim i nepravilnim radom izvršnog suda, kao i da je u izvršnom postupku došlo do diskriminacije jer je tužilac privredno društvo čiji je osnivač lice slovačke nacionalnosti.

Odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu je nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokovao državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Prema članu 6. stav 1. Zakona o sudijama, za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Nezakonit rad je postupanje protivno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, odnosno propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilan rad postoji kada državni organ ili javna služba ne postupa u skladu sa pojmom vršenja uobičajene i dobre službe.

U konkretnom slučaju, odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 31/11) pravilno su primenjene u postupku izvršenja, određenog rešenjem o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu i sprovedenog pred Privrednim sudom u Čačku. Izvršenje je određeno i sprovedeno na nepokretnostima izvršnog dužnika - na predmetu predviđenom članom 19. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, i sredstvom propisanim članom 20. stav 1. u vezi stava 2. istog zakona. Izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika - tužioca sprovedeno je u skladu sa članovima 104-145. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i shodnom primenom članova 97-102. tog zakona o prodaji pokretnih stvari. Okolnost da nije zaključen ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, u skladu sa članom 97. stav 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja postupanje izvršnog suda zbog kojeg bi postojao pravni osnov za odgovornost tužene u smislu člana 6. stav 1. Zakona o sudijama. Izvršni sud je doneo zaključak kojim je prihvatio sporazum izvršnog poverioca i kupca o prodaji nepokretnosti izvršnog dužnika neposrednom pogodbom, po ceni koju su oni dogovorili, kao i zaključak o dodeli, odnosno predaji nepokretnosti kupcu koji je isplatio cenu dogovorenu sa izvršnim poveriocem. Zahtev izvršnog dužnika - tužioca za otklanjanje nepravilnosti u postupku sprovođenja izvršenja, zasnovan i na tom razlogu, izvršni sud je odbio pravnosnažnim rešenjem I 143/2013 od 03.10.2014. godine. Iako je vrednost nepokretnosti znatno veća od visine novčanog potraživanja izvršnog poverioca, isto nije moglo biti naplaćeno iz novčanih sredstava izvršnog dužnika - tužioca na njegovom računu, a tužilac nije predložio da se izvršenje sprovede na nekoj drugoj njegovoj imovini, a ne na nepokretnostima u KO ... .

Po stanovištu revizijskog suda, tužilac neosnovano potražuje naknadu štete i po osnovu diskriminacije.

Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/09) u članu 2. stav 1. daje definiciju izraza „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“. Stavom 2. tog člana propisano je da izrazi „lice“ i „svako“ označavaju i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Navedenim zakonom određeno je glavno obeležje diskriminacije - neopravdano pravljenje razlike između lica.

U ovom slučaju, tužilac nije diskriminisan postupanjem sudova na neposredan ili posredan način, niti su mu neopravdano uskraćena prava i slobode. Tužilac je u izvršnom postupku imao mogućnost da koristi sva zakonom predviđena sredstva, kao i svi drugi izvršni dužnici, što je i učinio podnošenjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja. Postupanje suda, u situaciji kada stranka smatra da je izvršenje nezakonito i nepravilno sprovedeno zbog ličnog svojstva - nacionalne pripadnosti njegovog osnivača, ne može se ceniti kao diskriminacija po odredbama navedenog zakona. Prema članu 142. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Zato sudske odluke nisu akti diskriminacije, niti postupanje sudova prilikom odlučivanja može biti diskriminatorsko.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić