Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž 858/17 od 17.07.2017. godine obijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1 218/15 od 22.03.2016. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Označena odredba Zakona o parničnom postupku shodno se primenjuje u vanparničnom postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (ZVP).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postoji potreba za odlučivanjem o posebnoj reviziji protivnika predlagača radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu pitanja o statusu zemljišta, merodavnom za odlučivanje o naknadi, i načinu određivanja njene visine, kao i radi tumačenja prava u pogledu označenih spornih pravnih pitanja.

Iz tih razloga, na osnovu člana 404. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, u smislu člana 408. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija protivnika predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je vlasnica katastarske parcele .../... koja je upisana u list nepokretnosti br. ... KO ..., kao poljoprivredno zemljište - njiva IV klase, površine 25 ari 94 m2. Pravnosnažnim rešenjem organa upave Gradske Opštine Grocka br. ...-.../2015 od 18.03.2015. godine označena parcela je eksproprisana uz naknadu u korist protivnika predlagača radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom, sanacije i proširenja deponije „Vinča“. Poreska uprava - Filijala Grocka je vrednost eksproprisanog zemljišta procenila na 259.400,00 dinara, odnosno na 100 dinara po jednom m2. Rešenjem Sekertarijata za finansije Gradske uprave Grada Beograda br. ...-.../2014 od 28.11.2014. godine, utvrđeni su iznosi prosečne cene jednog metra kvadratnog odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji Grada Beograda radi utvrđivanja poreza na imovinu za 2015. godinu. Po tom rešenju prosečna vrednost 1m2 građevinskog zemljišta u VI zoni iznosi 1.600,00 dinara, a poljoprivrednog zemljišta 140,00 dinara. Veštačenjem je vrednost 1m2 eksproprisanog zemljišta utvrđeno u iznosu od 1.600,00 dinara po 1m2, na osnovu činjenice da je zemljište u katastarskom operatu kategorisano kao građevinsko zemljište i da se KO Vinča nalazi u VI zoni zemljišta na teritoriji Grada Beograda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su visinu novčane naknade za eksproprisano zemljište odredili po nalazu veštaka, primenom članova 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji.

Međutim, osnovano se izjavljenom revizijom protivnika predlagača ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti i pravilno utvrđeno.

U postupku određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sud po službenoj dužnosti postupa po pravnosnažnom rešenju o eksproprijaciji i zato je tim rešenjem vezan. Pravnosnažnim rešenjem od 18.03.2015. godine sporna parcela je eksproprisana kao poljoprivredno zemljište - njiva IV klase, pa se zato i naknada određuje za poljoprivredno zemljište, a naknadna promena njegove namene nema uticaja na sudski postupak određivanja naknade.

U ovom slučaju, nižestepeni sudovi su odredili naknadu za eksproprisanu parcelu kao građevinsko zemljište, zbog čega su njihova rešenja morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će novčanu naknadu za eksproprisanu parcelu odrediti kao za poljoprivredno zemljište, u skladu sa odredbom člana 42. Zakona o eksproprijaciji. Navedenom odredbom je propisano da se naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije određeno, i da procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti. Pri tom će voditi računa o tome da procena tržišne vrednosti nepokretnosti koju daje poreska uprava mora biti obrazložena, a ne paušalna. To znači da se u izveštaju koji dostavlja taj organ moraju navesti kriterijumi i merila na osnovu kojih je utvrđena cena zemljišta po 1m2, da li je upoređivanje vršeno na osnovu prodajnih cena iz ugovora o prometu drugih nepokretnosti u mestu gde se nalazi i ekpsroprisana nepokretnost, a ako u tom mestu nije bilo prometa da li je analiziran promet zemljišta u susednom mestu. Obrazloženje procene je nužno zato što se strankama mora dati mogućnost da ulože primedbe na procenu, ali i sudu da izvrši analizu tržišne vrednosti, jer bi u suprotnom poreska uprava preuzela nadležnost suda da određuje naknadu za eksproprisano zemljište.

Pošto je odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji propisano da se tržišna cena zemljišta utvrđuje prema cenama u vreme odlučivanja, prvostepeni sud će u ponovnom postupku zatražiti od poreske uprave novi obrazloženi izvešaj o tržišnoj ceni eksproprisane parcele kao poljoprivrednog zemljišta, a izuzetno, ako se na taj način ne može utvrditi tržišna cena takvog zemljišta, može u tom cilju izvesti dokaz veštačenjem tržišne vrednosti.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. i 420. stav 6. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić