Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca HLC-CHEMIE TRADE Gmbh Frankfurt na Majni Oeserstrase 127, čiji je punomoćnik Živorad Miladinović, advokat u ..., protiv tuženih 1. AKCIJSKI FOND REPUBLIKE SRBIJE Beograd, 2. AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU čiji je pravni sledbenik AGENCIJA ZA VOĐENJE SPOROVA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE Beograd i 3. PKS LATEX-HLC Čačak - u stečaju, koga zastupa poverenik stečajnog upravnika Petar Vulović iz ..., radi isplate stečenog bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 1936/21 od 09.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 29. decembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 1936/21 od 09.09.2021. godine SE USVAJA, UKIDA se rešenje Privrednog apelacionog suda 1Pž 1936/21 od 09.09.2021. godine u odnosu na tuženog Akcijski fond Republike Srbije Beograd i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje, dok se ODBIJA kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda 1Pž 1936/21 od 09.09.2021. godine u odnosu na tuženog Agenciju za privatizaciju čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije Beograd i tuženog PKS Latex-Hlc Čačak - u stečaju.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Čačku je doneo rešenje 4P 213/2020 dana 03.02.2021. godine kojim je odbacio tužbu tužioca kojom je tražio da se obavežu tuženi 1. Akcijski fond Republike Srbije, 2. Agencija za privatizaciju čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije Beograd i 3. PKS Latex-Hlc Čačak u stečaju da tužiocu, zbog sticanja bez osnova vrate uplaćeni kapital solidarnom isplatom iznosa od 1.945.500,00 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 10.07.2006. godine do isplate.

Odlučujući o žalbi tužioca Privredni apelacioni sud je doneo rešenje 1Pž 1936/21 dana 09.09.2021. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Privrednog suda u Čačku P 213/2020 od 03.02.2021. godine.

Tužilac je podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom pobija drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno okončan postupak po tužbi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje po odredbama člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da revizija nije osnovana u odnosu na pobijano drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno okončan postupak po tužbi tužioca protiv tužene Agencije za privatizaciju čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije Beograd i protiv tuženog PKS Latex-Hlc Čačak u stečaju.

Međutim, revizija je osnovana u delu kojim se pobija navedeno rešenje kojim je postupak okončan odbačajem tužbe protiv Akcijskog fonda Republike Srbije Beograd.

Pobijano drugostepeno rešenje doneto je bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje revizijski sud pazi po služenoj dužnosti.

Prema navodima tužbe, tužilac je zasnovao tužbeni zahtev na činjenicama da je po osnovu ugovora o kupovini i prodaji društvenog kapitala putem javnog tendera Ov ../02 od 20.12.2002. godine, zaključenog između trećetuženog kao prodavca, drugotuženog i tužioca kao kupca, kupio 70% društvenog kapitala, da je tužilac realizovao dokapitalizaciju trećetuženog, tako što je uneo novčani kapital u iznosu od 1.949.500,00 evra dana 03.12.2015. godine, da je drugotuženi obavestio tužioca o jednostranom raskidu ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze, da je prenet kapital od 32.509 akcija prvotuženom koji je preuzeo upravljanje nad subjektom privatizacije, da je tužilac podneo tužbu Trgovinskom sudu u Čačku protiv drugo i trećetuženog sa zahtevom za održavanje na snazi ugovora o kupovini i prodaji društvenog kapitala, ali i za povraćaj 32.509 akcija i, kao eventualni tužbeni zahtev za obavezivanje drugo i trećetuženog da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.949.500,00 evra sa kamatom od 10.07.2006. godine. Presudom Trgovinskog suda u Čačku P 140/07 od 18.12.2008. godine, koja je pravnosnažna po presudi Privrednog apelacionog suda Pž 988/2010 od 10.03.2010. godine, odbijen je tužbeni zahtev istog tužioca prema istim drugo i trećetuženima za isplatu iznosa od 1.949.500,00 evra sa kamatom od 10.07.2006. godine. U tom postupku je utvrđeno da je tužilac kod trećetuženog uneo sredstva – opremu na ime povećanja kapitala u vrednosti od 1.949.500,00 evra.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je o zahtevu tužioca, kakav je postavio tužbom u ovoj parnici, za isplatu 1.945.500,00 evra sa zakonskim zateznim kamatama već pravnosnažno odlučeno presudom Trgovinskog suda u Čačku P 140/2007 od 18.12.2008. godine, da se radi o sadržinski istim tužbenim zahtevima koji proističu iz istog činjeničnog osnova, kao posledica raskida Ugovora o kupovini i prodaji društvenog kapitala putem javnog tendera Ov ../02 od 20.12.2002. godine koji je raskinut po obaveštenju drugotuženog 11.01.2007. godine. Dakle, po shvatanju nižestepenih sudova radi se o presuđenoj stvari po tužbenom zahtevu tužioca u odnosu na drugo i trećetuženog, što je razlog za odbačaj tužbe u odnosu na ove tužene.

U reviziji, tužilac revident ističe da je podneskom od 29.01.2021. godine istakao pravni osnov za predmetno potraživanje u odredbi člana 132. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, na temelju prava da posle raskida ugovora o kupovini i prodaji društvenog kapitala koga je u toj meri izvršio, traži da mu se vrati ono što je dao, konkretno novčani kapital u iznosu od 1.945.500,00 evra. Međutim, na ovaj način tužilac ne menja na činjeničnom osnovu i sadržini tužbenog zahteva koji je predmet tužbe, u odnosu na drugo i trećetuženog, o kome su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je presuđen, pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Čačku P 140/2007 od 18.12.2008. godine (u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu). Navodi revizije o pravnom osnovu tužbenog zahteva u pravu na vraćanje datog nakon raskida ugovora, ne menjaju na sadržini tužbenog zahteva i njegovom činjeničnom osnovu, koji jeste u okolnostima da je ugovor povodom kog je tužilac investirao u trećetuženog predmetni iznos - raskinut. Isticanje različitih pravnih osnova – povraćaj po osnovu stečenog bez osnova, ili povraćaj po osnovu raskida ugovora, ne menja na sadržini i činjeničnom identitetu tužbenog zahteva, te je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je stvar presuđena.

U odnosu na prvotuženog, nižestepeni sudovi su odbacili tužbu sa razloga što je tužilac za prvotuženog označio Akcijski fond Republike Srbije koji ne postoji, te ne može biti stranka u parnici. Međutim, revident osnovano ukazuje da je podneskom od 29.01.2021. godine za tuženog označio Republiku Srbiju, Ministarstvo pravde kao pravnog sledbenika iza Akcijskog fonda Republike Srbije Beograd. Osnovano u reviziji tužilac ističe da drugostepeni sud nije cenio navod žalbe da je za prvotuženog tužilac navedenim podneskom označio drugo lice, pre odbačaja tužbe u odnosu na Akcijski fond Republike Srbije. Na taj način je drugostepeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku. To su razlozi odluke u izreci, donete po odredbama člana 414. i 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanićs.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić