Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Nikolić advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ilić advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 880/20 od 04.06.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 09.09.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 880/20 od 04.06.2020. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 70/18 od 26.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu, zaključen u Beogradu dana 30.08.2013. godine između tužilje AA iz ... kao poklonodavca i tužene BB iz ... kao poklonoprimca, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov 3 br .../... od 30.08.2013. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi ugovor o poklonu, zaključen dana 30.08.2013. godine između tužilje i tužene, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov 3 br .../... od 30.08.2013. godine, te da je na osnovu ove presude tužilja ovlašćena da izvrši odgovarajući upis promene stvarnih prava na nepokretnosti u RGZ SKN Sremska Mitrovica, LN ... KO ..., kč.br. .../... i .../..., na taj način da se u javnom registru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje kakvo je bilo pre zaključenja ugovora o poklonu od 30.08.2013. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 880/20 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 70/18 od 26.11.2019. godine preinačena u delu odluke o primarnom zahtevu (u izreci stav dva i deo stava tri koji je označen kao eventualni tužbeni zahtev), tako što je utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu zaključen u ... dana 30.08.2013. godine između tužilje AA iz ... kao poklonodavca i tužene BB iz ... kao poklonoprimca, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pod Ov 3 br .../... od 30.08.2013. godine, pa je tužilja na osnovu ove presude ovlašćena da izvrši odgovarajući upis promene stvarnih prava na nepokretnosti u RGZ SKN ... LN ... KO ... k.č. broj .../... i .../..., na taj način da se u tom registru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje kakvo je bilo pre zaključenja ugovora o poklonu overenog kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov 3 br .../... od 30.08.2013. godine, a u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu (u izreci deo stava tri) kojim je traženo da poništi ugovor o poklonu zaključen dana 30.08.2013. godine između tužilje AA iz ... kao poklonodavca i tužene BB iz ... kao poklonoprimca, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov 3 br .../... od 30.08.2013. godine, ukinuta. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 407.350,00 dinara, a stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe čl. 403 i 404. ZPP.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene dozvoljena prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP i osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O broj 8173/13 od 21.06.2013. godine parnične stranke su oglašene za naslednike sa po ½ idealnog dela zaostavštine iza pok. VV biv. iz ..., na suvlasničkom udelu od ¼ idealnog dela k.č. broj .../..., zemljište pod zgradom- objektom površine 49 m2, zemljište pod zgradom-objektom površine 73 m2, zemljište pod zgradom- objektom površine 99 m2, ostalo veštački stvoreno neplodno površine 6 ari i 16 m2 i pravom susvojine na suvlasničkom udelu na tri pomoćne zgrade postojeće na parceli broj .../..., pošto su se u ostavinskom postupku prihvatile svog naslednog dela iza smrti pok. VV. Tužena je i pre pokretanja ostavinskog postupka bila vlasnik na 3/8 idealnog dela ove nepokretnosti. Istog dana pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu tužilja je overila specijalno punomoćje Ov I broj .../... kojim je ovlastila GG iz ..., supruga tužene, da u njeno ime i njen račun može zaključiti sa trećim licem po sopstvenom izboru ugovor o kupoprodaji ili ugovor o poklonu i njime izvršiti prenos prava svojine/prava korišćenja na 1/8 idealnih delova na nekretninama koje se nalaze u ..., ulica ... broj ..., LN ... KO ..., tri pomoćne zgrade na k.p. .../... i pravo sukorišćenja k.č. broj .../... i .../... sve u KO ..., koje je stekla na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju Prvog osnovnog suda u Beogradu O broj 8173/13 od 21.06.2013. godine. Po osnovu specijalnog punomoćja GG je, u ime i za račun tužilje, dana 30.08.2013. godine zaključio ugovor o poklonu predmetne nepokretnosti sa tuženom BB, svojom suprugom, koji je overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ov 3 br .../... . Kao vlasnik cele predmetne nepokretnosti tužena je istu prodala dana 30.09.2013. godine trećem licu po ugovorenoj ceni od 3.800.000,00 dinara. Ugovor je overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pod Ov .../... . Tužilji se pismenim putem obratio punomoćnik tužene advokat Aleksandar Ilić, tako što je po GG poslao ponudu da joj njegov klijent, ovde tužena, u četiri rate isplati nasledni deo u iznosu od 4.375 evra. Na navedenu ponudu tužilja je odgovorila dana 21.01.2014. godine, navodeći da ponuda nije prihvatljiva, te da ima pravo da iza smrti svoje majke pokrene postupak radi utvrđivnja prava susvojine na predmetnim nepokretnostima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio osnovni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu koji je predmet spora i eventualni tužbeni zahtev za poništaj istog ugovora, sa obrazloženjem da, su se tužilja i GG dogovorili o prodaji celokupne nepokretnosti, što logično i uobičajeno sledi kada se radi o suvlasništvu, iz kog razloga je tužilji ponuđen novčani iznos na ime njenog suvlasničkog dela shodno dobijenoj kupoprodajnoj ceni, odnosno stanju na tržištu nepokretnosti u ... u vreme prometovanja nepokretnosti, te da navodi tužilje da ona nije želela da pokloni svoj nasledni deo tuženoj, jer joj ga nije poklonila u ostavinskom postupku, sud nije mogao da prihvati jer je logično da se tužilja prihvati svog naslednog dela kako bi ostvarila pravo na isplatu suvlasničkog dela po prodaji cele nepokretnosti.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i utvrdio da je ugovor o poklonu koji je predmet spora ništav, te da je tužilja ovlašćena da u katastru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje, a u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu kojim je traženo da se poništi ugovor o poklonu između tužilje i tužene koji je predmet spora prvostepena presuda je ukinuta, sa obrazloženjem da iz činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku nesumnjivo proizilazi da tužilja nije imala nameru da pokloni svoj suvlasnički udeo na predmetnoj nepokretnosti, već da ostvari pravo na isplatu suvlasničkog dela po prodaji cele nepokretnosti, zbog čega je sporni ugovor o poklonu ništav pravni posao, a što se manifestuje kroz nepostojanje namere darežljivosti kao bitnog elementa ovog pravnog posla.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud doneo presudu isključivo na osnovu utiska, bez održavanja rasprave radi utvrđenja relevantnih činjenica, što ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema odredbi člana 394. stav 1. ZPP, drugostepeni sud će presudom da preinači prvostepenu presudu, ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi.

Iz navedene zakonske odredbe prozilazi da drugostepeni sud nije mogao bez držanja rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje nego što je u prvostepenoj presudi, a u konkrenom slučaju drugostepenom presudom je preinačena prvostepena presuda u delu u kome je odlučeno o ništavosti ugovora o poklonu koji je predmet spora sa razloga što drugostepeni sud zaključuje da kod tužilje nije postojala namera darežljivosti prilikom zaključenja tog ugovora, što je suprotno zaključku prvostepenog suda donetom na osnovu ocene izvedenih dokaza (saslušanje parničnih stranaka i svedoka), te da je tužilja u trenutku zaključenja ugovora imala nameru, odnosno želela je da pokloni svoj nasledni deo tuženoj.

Zaključak drugostepenog suda o postojanju razlike između izražene volje i stvarne volje ugovoranika prilikom zaključenja ugovora o poklonu koji je predmet spora ne proizilazi iz činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i sleda događaja koji su prethodili zaključenju ovog ugovora, imajući u vidu činjenicu da je tužena deo kupoprodajne cene koja odgovara suvlasničkom udelu tužilje ponudila tužilji, koja ponudu nije prihvatila. Zato je potrebno da drugostepeni sud otvori raspravu i saslušanjem parničnih stranaka i ocenom svih dokaza utvrdi postojanje pobude tužilje iz koje je poklonoprimcu učinila korist na teret svoje imovine, bez ikakve naknade, a koja je konstitutivni element ugovora o poklonu.

U konkretnom slučaju, radi se o pravnom poslu, kojim poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu besplatno i dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima ili prihvata, u smislu pravnih pravila iz paragrafa 561- 568 Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. arila 1941. godine za vreme neprijateljske okupacije ( Sl. list FNRJ 86/. Za ovaj ugovor je od bitnog značaja da između stranaka postoji saglasnost o predmetu poklona i da se taj predmet poklona primi na poklon. Poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i slobodnog opredeljenja poklonodavca. Radi se o dobročinom ugovoru bez naknade. Namera darežljivosti – volja da se poklon učini predstavlja bitan element ugovora o poklonu, a pobuda za zaključenje ugovora ulazi u sam osnov ugovora.

Prema članu 52. Zakona o obligacionim odnosima, ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav, a prema članu 53. istog zakona, pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, ali ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor, iako je to drugi ugovarač znao ili mogao znati, ugovor će biti bez dejstva. Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kada drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti napred navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i uzimajući u obzir iznete primedbe ovog suda, utvrditi postojanje nemere darežljivosti kod tužilje, s tim da zaključak suda u pogledu te činjenice mora da proizilazi iz činjeničnog stanja utvrđenog ocenom izvedenih dokaza u postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovi kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić