Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Danijele Nikolić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Uzelac, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Grada Subotice, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo iz Subotice, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o žalbi predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž 304/20 od 03.11.2020. godine, na sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Gž 304/20 od 03.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Subotici, rešenjem R1 20/19 od 02.06.2020. godine, odredio je naknadu u novcu za eksproprisane nepokretnosti upisane kod Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Subotica, ranije vlasništvo predlagača, koja je eksproprisana u korist javne svojine protivnika predlagača, radi regulacije dela obalnog pojasa Palićkog jezera (zapadna i južna obala IV sektor i obala III sektora). Javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, utvrđen je rešenjem Vlade Republike Srbije 05 broj: 465-90/2018 dana 11.01.2018. godine („Službeni glasnik RS“ broj 3/2018) (sve bliže određeno u stavu prvom izreke). Obavezao je korisnika eksproprijacije da ranijem sopstveniku, predlagaču za eksproprisane nepokretnosti upisane kod Republičkog zavoda Službe za katastar nepokretnosti Subotica isplati na ime eksproprisanog zemljišta iznos od 4.609.642,00 dinara, na ime višegodišnjeg zasada iznos od 607.774,00 dinara i na ime nastrešnice iznos od 29.517,00 dinara, odnosno ukupno 5.246.933,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti ovog rešenja, za slučaj docnje, sa kamatom u visini stope zatezne kamate propisane Zakonom o zateznoj kamati od padanja u docnju do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja (sve bliže određeno u stavu drugom izreke). Obavezao je korisnika eksproprijacije protivnika predlagača da na ime troškova ovog vanparničnog postupka isplati predlagaču iznos od ukupno 309.721,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ovog rešenja, za slučaj docnje, sa zateznom kamatom, u visini stope zatezne kamate propisane Zakonom o zateznoj kamati, počev od padanja u docnju do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Odbio je preko dosuđenog zahtev predlagača, radi naknade troškova ovog vanparničnog postupka dosuđenjem iznosa od daljih 143.757,00 dinara do iznosa opredeljenog troškovnikom punomoćnika predlagača od ukupno 453.478,00 dinara (stav četvrti izreke).

Viši sud u Subotici, rešenjem Gž 304/20 od 03.11.2020. godine, odbio je je žalbu predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Subotici R1 20/19 od 02.06.2020. godine, u delu u kom je određena naknada u novcu za eksproprisane nepokretnosti u iznosu od 4.609.642,00 dinara i u delu u kom je odbijen zahtev predlagača radi naknade troškova parničnog postupka preko dosuđenog do ukupno zahtevanog iznosa (stav prvi izreke). Odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv navedenog rešenja drugostepenog suda, predlagač je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13- US, 55/14, 87/18 i 18/20) a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 i 106/15) i utvrdio da revizija predlagača nije dozvoljena.

Akt radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost je 31.01.2019. godine primljen u Osnovnom sudu u Subotici. Na ročištu održanom 02.06.2020. godine, predlagač je vrednost eksproprisanih parcela opredelio u skladu sa procenom procenitelja Sokola Senke (prema obrazloženju prvostepene presude licencirani procenitelj, Senka Sokola, diplomirani inženjer građevine procenila je tržišnu vrednost eksproprisanih parcela u iznosu od 1.006,36 dinara po m2, to jest 8,56 evra po m2 i za ukupno površinu ekesproprisanog zemljišta od 8.083 m2 tržišna vrednost prema ovoj proceni iznosi 8.135.539,52 dinara, to jest 69.200 evra, prema zvaničnom srednjem kursu NBS na dan 21.01.2020. godine. U uvodu prvostepenog i drugostepenog rešenja navedena je vrednost predmeta spora u iznosu od 5.246,933,00 dinara.

Razlika između utvrđenog iznosa od strane procenitelja Senke Sokola u iznosu od 8.135.539,52 dinara i dosuđenog iznosa od 4.609.642,00 dinara, iznosi 3.525.897,52 dinara (računajući da je na dan opredeljenja tužbenog zahteva 02.06.2020. godine, jedan evro iznosio 117,5959 dinara, to iznos od 3.525.897,52 dinara izražen u evrima je iznosio 29.983,1626 evra).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako predlagač u ovom postupku na ime procene nepokretnosti nije uspeo za iznos od 3.525.827,52 dinara, izraženo u evrima za iznos od 29.983,1626 dinara, koji iznos ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, to revizija predlagača nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. i 420. ZPP, a u vezi odredbe člana 30. stav 2. ZVP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić