U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 04.03.2014. godine tužilji na radnom mestu ..., prestao je radni odnos 11.03.2014. godine na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 32/13) usled ekonomskih i organizacionih promena – prestanka rada ekspoziture u Gračanici i isplaćena joj je otpremnina. Odlukom tužene od 21.02.2014. godine o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova utvrđeno je da je u ekspozituri u Gračanici prestala potreba za obavljanjem svih sistematizovanih poslova usled ekonomskih i organizacionih promena. Sistematizovani poslovi nisu obavljani od 28.07.2012. godine i zaposleni su bili na kontinuiranom plaćenom odsustvu. Navedeni poslovi su poslovi za čijim obavljanjem je prestala potreba kod poslodavca i poslodavac zaposlenoj ne može da obezbedi premeštaj na druge poslove u organizacionim delovima, niti rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenom ili druge mere za zapošljavanje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Utvrđeno je da je na dan prestanka radnog odnosa kod tužene bilo 151 zaposlenih na neodređeno vreme, a da je tehnološkim viškom proglašeno 9 zaposlenih od čega 5 u ugašenoj Ekspozituri u Gračanici u kojoj je tužilja radila, a koja pripada Filijali Zvečan. Tužena je u spornom periodu sa više lica zaključivala ugovore o radu na određeno vreme za rad na šalterima na administrativnim prelazima Končulj i Merdare koji pripadaju Filijali Niš.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i poništio rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, nalazeći da je tužena postupila protivno članu 182. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br.24/05...32/2013) na taj način što je pre isteka zakonskog roka od šest meseci u kome poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice, primila druga lica u radni odnos, iako je tužilja kao radnik kome je radni odnos prestao imala prednost u odnosu na ta druga lica.

Pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da je tužilji zakonito prestao radni odnos na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, obzirom da je obavljala rad u ekspozituri u Gračanici koja je ukinuta jer je prestala potreba za obavljanjem svih sistematizovanih poslova u ovoj ekspozituri, usled ekonomskih i organizacionih promena kod tužene na osnovu odluka nadležnih organa čija se celishodnost ne može ispitivati, zbog čega nije postojala obaveza tužene da joj ponudi premeštaj u okviru iste ili druge filijale jer u konkretnom slučaju nije došlo do smanjenja broja izvršilaca na istim poslovima, već do zatvaranja ekspoziture i ukidanja svih poslova koji su se u istoj obavljali. Imajući pritom u vidu da nije postojala obaveza tužene u smislu člana 153. citiranog zakona da donese program rešavanja viška zaposlenih. Pravilno je pritom ocenio da nije povređen član 182. Zakona o radu jer tužena u roku od šest meseci od dana kada je tužilji prestao radni odnos nije zasnovala radni odnos sa drugim licima na poslovima koje je tužilja obavljala, već to činila angažujući ta lica na osnovu ugovora o radu na određeno vreme ili ugovora o delu.

Bez obzira što ekspozitura kao organizacioni deo banke nema status pravnog lica u smislu člana 2. stav 3. Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“, br.107/05, sa izmenama) ukidanje ekspoziture zbog prestanka potreba za obavljanjem svih sistematizovanih poslova u istoj usled ekonomskih i organizacionih promena ne stvara nužno obavezu da se po odredbama Zakona o radu pitanje tehnološkog viška zaposlenih rešava na nivou cele banke. Zbog toga pobijana presuda nije zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava kao što se to neosnovano ističe u reviziji.

Nisu osnovani revizijski navodi da je tužena postupila suprotno članu 182. Zakona o radu, jer je na radno mesto ... u više ekspozitura i filijala na nivou cele banke, zaposlila druga lica umesto tužilje, s obzirom na to da je u postupku utvrđeno da je ove radnike angažovala na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i na osnovu ugovora o delu, čime se ne zasniva radni odnos na neodređeno vreme. Ovim se pobijana presuda napada zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, iz kog razloga se revizija ne može izjaviti na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove potrebne radi vođenja parnice, to je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić