.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1985/2021
09.12.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Krajinović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić advokat iz ..., radi poništaja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3594/20 od 22.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3594/20 od 22.03.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1125/20 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da je vrati na rad na isto radno mesto „frizer“ ili drugo odgovarajuće radno mesto prema vrsti i stepenu stručne spreme. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništavo rešenje tužene o prestanku radnog odnosa od 17.04.2020. godine, kojim je utvrđen prestanak radnog odnosa tužilje. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da nadoknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 34.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, u roku od osam dana. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev kojim je tužilja tražila isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka od dana presuđenja pa do izvršnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3594/20 od 22.03.2021. godine odbijena je žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1125/20 od 23.09.2020. godine potvrđena u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana a tužena obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. označenog člana, na koju se revident poziva, nije zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 17.03.2020. godine sa tuženom, tada preduzetnicom - vlasnicom frizerskog salona, zaključila ugovor na određeno vreme - do 17.04.2020. godine. Rešenjem poslodavca od 17.04.2020. godine, donetim na osnovu člana 175. stav 1. Zakona o radu, konstatovano je da je tužiljin ugovor o radu istekao. Tužilji je 23.04.2020. godine konstatovana trudnoća. Tužena je o tome bila obaveštena 29.04.2020. godine. Po podnetoj prijavi tužilje inspekcija rada je utvrdila da joj, s`obzirom na član 187. Zakona o radu, ugovor o radu nije mogao biti otkazan. Preduzetnička radnja tužene prestala je sa radom i brisana je iz registra 01.06.2020. godine.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 187. Zakona o radu utvrdili ništavost rešenja tužiljinog poslodavca od 17.04.2020. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi revizije o pogrešnoj primeni navedene odredbe nisu osnovani. Revidentovo tumačenje označenog člana nije pravilno jer se isti primenjuje i na zaposlene u radnom odnosu na određeno vreme. Naime, ako rešenje o otkazu ugovora o radu zaključenog na određeno vreme bude doneto po isteku ugovorenog roka, ono je ništavo ukoliko je na dan donošenja tog rešenja poslodavcu bilo poznato postojanje stanja iz člana 187. stav 1. Zakona o radu, ili ukoliko zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju zaštićenih stanja (trudnoća, porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta, odnosno posebne nege deteta) i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu lekara, odnosno nadležnog organa.
U konkretnom slučaju, tužilja je postupila u skladu sa članom 187. stav 3. Zakona o radu i svom poslodavcu je u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa na određeno vreme dostavila obaveštenje o trudnoći sa potvrdom ovlašćenog lekara. Zbog toga je osporeno rešenje ništavo u smislu navedene odredbe.
Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji odlučeno je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP. Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni i tužilja zato nema pravo na njihovu naknadu.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
