.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7247/2021
24.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Matić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 448/21 od 23.08.2021. godine, na sednici održanoj 24.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 448/21 od 23.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 448/21 od 23.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu Prr 18/21 od 12.07.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati na ime pravičnog zadovoljenja, novčano obeštećenje u iznosu od 450 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.07.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa od 450 evra do traženog iznosa od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana presuđenja 24.12.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 448/21 od 23.08.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od još 750 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.07.2021. godine do isplate pod pretnjom izvršenja dok je u preostalom delu preko dosuđenog iznosa za iznos od još 750 evra sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od presuđenja 12.07.2021. godine do isplate a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate do traženog iznosa od 150.000,00 dinara tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pozivajući se na razloge propisane članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20). Tužilji je nižestepenim presudama dosuđena naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, čija visina zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pa u tom smislu nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni ostalih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije, a zbog bitne povrede odredaba postupka posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbom od 23.06.2021. godine tužilja je tražila naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 150.000,00 dinara.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Bez obzira što je odluka delimično preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
