Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Holding korporacija Komgrap a.d. Komgrap gradnja doo u stečaju iz Beograda, čiji je punomoćnik Andrej Kruškić, advokat iz ..., protiv tuženih 1. AA iz ..., koju zastupa Ivan Minović, advokat iz ...; 2. BB iz ..., čiji je punomoćnik Radmila Stepanović, advokat iz ...; 3. VV iz ..., radi duga, vrednost predmeta spora 136.737,33 US dolara, postupajući po reviziji tužioca izjavljenoj na rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 822/21 od 07.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 822/21 od 07.04.2021. godine i rešenje Privrednog suda u Beogradu P 6906/2013 od 01.10.2020. godine i ODBACUJE SE kao neblagovremen predlog tužene BB iz ... za ponavljanje postupka, pravnosnažno okončan presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 71697/2006 od 20.01.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 6906/2013 od 01.10.2020. godine, usvojen je predlog drugotužene BB iz ..., pa je dozvoljeno ponavljanje postupka u parnici po predmetu Privrednog suda u Beogradu P 6906/2013 i izrečeno ukidanje presude Trgovinskog suda u Beogradu P 7169/06 od 20.01.2007. godine u potvrđujućem delu izreke u delu koji se odnosi na drugotuženu BB i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 2758/07 od 24.12.2007. godine u delu koji se odnosi na ovu tuženu. U stavu dva je navedeno da će se postupak nastaviti po pravnosnažnosti ovog rešenja. Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 822/21 od 07.04.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu P 6906/2013 od 01.10.2020. godine.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama revizijskih razloga propisanih članom 398. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04 i 111/09) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta, presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 7169/06 od 29.01.2007. godine obavezani su tuženi da tužiocu solidarno plate iznos od 136.737,33 US dolara sa kamatom od 2% počevši od 30.11.2006. godine, u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, kao i da tužiocu nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 703.198,41 dinar. Presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 2758/07 od 24.02.2007. godine delimično su odbijene žalbe tuženih i potvrđena presuda prvostepenog suda u delu stava jedan izreke kojim su tuženi obavezani da tužiocu solidarno plate iznos od 136.737,33 US dolara, u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, dok je ista preinačena u stavu jedan izreke u delu koji se odnosi na plaćanje kamate i presuđeno da se tuženi obavezuju na solidarno plaćanje domicijalne kamate zemlje valute na iznos glavnog duga od 117.430,02 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate, a odbijen tužbeni zahtev za 2% na iznos od 19.307,31 US dolara od 30.11.2006. godine. Presudom Vrhovnog suda u Beogradu Prev 227/08 od 10.06.2008. godine usvojena je revizija prvotužene AA, tako što je prema njoj preinačena prvostepena i drugostepena odluka i tužbeni zahtev odbijen, dok je revizija drugotužene i trećetužene odbijena kao neosnovana. Dana 25.08.2011. godine, drugotužena BB podnela je predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka presudom Trgovinskog suda u Beogradu P-7169/2006 od 20.01.2007.godine, u kome je navela da drugotužena nije primila ni jedan akt u ovoj pravnoj stvari, uključujći i tužbu. U trenutku utuženja tužena je živela na adresi ... broj ... u ..., a tužbom je označena adresa ... broj ../... . Osim toga, ni na jednoj povratnici u spisima predmeta ne stoji njen potpis, te dostava inicijalnog akta i ostalih akata nije u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Tužena je osporila i da su potpisi na svim dostavnicama i izdatim punomoćjima njeni. Prema navodima tužena je za ceo postupak saznala tek 2011. godine, kada je protiv nje pokrenut postupak izvršenja; prema stanju u spisima tuženu je u postupku zastupala advokatska kancelarija Popovac Obrad i Branislav Popovac, a zatim advokat Predrag Vasović, a da tužena ni jednom od ovih advokata nije potpisala punomoćje. Dana 26.07.2011. godine tužena je izvršila uvid u spise predmeta i utvrdila da ni jedno priloženo punomoćje nije potpisala. Pozvala se na član 422. stav 1. tačka 2. Zakona parničnom postupku, te je navela da traži ponavljanje postupka, jer punomoćnici koji su zastupali nisu imali potrebno ovlašćenje za vođenje parnice.

O podnetom predlogu za ponavljanje postupka više puta je odlučivano od strane prvostepenog suda koja su rešenja ukidana od strane drugostepenog suda, pa je rešenjem prvostepenog suda od 01.10.2020. godine usvojen predlog drugotužene i dozvoljeno ponavljanje postupka u parnici po predmetu Privrednog suda u Beogradu P 6906/2013 i izrečeno je ukidanje presude Trgovinskog suda u Beogradu P 7169/06 od 20.01.2007. godine u potvrđujućem delu izreke koji se odnosi na drugotuženu BB i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 2758/07 od 24.12.2007. godine u delu koji se odnosi na ovu tuženu. Rešenjem Privrednog apelacionog suda odbijen je žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da je predlog za ponavljanje postupka blagovremen i dozvoljen, jer nije podnet po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravnosnažna, kao i da je podnet u okviru subjektivnog roka koji se računa od dana saznanja 27.07.2011. godine kada je drugotužena izvršila uvid u spise, a predlog za ponavljanje postupka podnet je 25.08.2011. godine. Nižestepeni sudovi nalaze i da je predlog za ponavljanje postupka osnovan. Iz nalaza i mišljenja veštaka grafologa Jožefa Berenca od 20.09.2016. godine utvrđeno je: da punomoćje izdato Advokatskoj kancelariji Popovac nije potpisano od strane drugotužene, kao ni punomoćje izdato advokatu Predragu Vasoviću i da drugotužena nije potpisala povratnicu koja je dostavljena za poziv za ročište zakazano za 29.01.2007. godine i kopiju zapisnika od 20.11.2006. godine. Uvidom u uverenje MUP-a Policijske uprave za Grad Beograd od 19.08.2011. godine utvrđeno je da drugotužena od 07.01.1986. godine prijavljena na adresi ... broj .../..., a od 17.10.2013. godine na adresi ... broj ..., a od 19.10.2009. godine ... broj ..., pa je zaključeno da u vreme dostave tužbe sa prilozima i poziva za ročište od 09.06.2004. godine drugotužena nije bila na adresi ... broj ..., koja je navedena u tužbi, već u ... ... i da tužba sa prilozima i pozivom nije dostavljena drugotuženoj. S obzirom na navedene razloge za ponavljanje postupka i utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da je predlog osnovan, sa pozivom na član 422. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona parničnom postupku.

Ceneći navode tužioca kao revidenta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti osnovani u pogledu neblagovremenosti podnetog predloga za ponavljanje postupka.

Prema odredbi člana 422. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/2004) postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti: 1. ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom; 2. ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno.

Odredbom člana 424. Zakona parničnom postupku predviđeno je da se predlog za ponavljanje postupka podnosi u roku od 30 dana i to u slučaju iz člana 422. tačka 2. ovog Zakona, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik od dana kada je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kada je stranka saznala za ovaj razlog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je drugotužena BB iz ... dana 25.08.2011. godine podnela predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog postupka presudom Trgovinskog suda u Beogradu P 7169/06 od 29.01.2007. godine potvrđenom presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž 2758/07 od 24.02.2007. godine u delu u kojem je kao drugotužena obavezana da tužiocu solidarno plate iznos od 136.737,33 US dolara u dinarskoj protivvrednosti po kursu NBS na dan isplate sa pripadajućom kamatom. Predlog za ponavljanje postupka tužena je zasnovala na činjenicama da nije primila ni jedan akt u ovoj pravnoj stvari uključujući i tužbu, da ni na jednoj povratnici u spisima predmeta ne stoji njen potpis, niti su punomoćnici koji su je zastupali imali potrebno ovlašćenje za vođenje parnice jer nije njen potpis na izdatim punomoćjima advokatima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presuda Višeg trgovinskog suda Pž 27548/07 od 24.12.2007. godine dostavljena je u prvostepeni sud dana 18.01.2008. godine. Iz iskaza svedoka GG na ročištu održanom dana 10.02.2012. godine prvostepeni sud je utvrdio da je isključivo izvršio uvid u spise na osnovu punomoćja datog od ovde drugotužene dana 24.01.2011. godine, da je 31.01.2011. godine podneo zahtev za fotokopiranje i izvršio uvid u spise predmeta; da je obavestio drugotuženu da je postupak pravnosnažno okončan, da je, koliko se seća, kopirao revizijsku odluku i o istoj obavestio stranku i da joj nije lično predao.

Shodno tome proizlazi da je tužena BB dana 24.01.2011. godine ovlastila advokata GG da izvrši uvid u spise predmeta u postupku čije ponavljanje traži. Advokat GG je izvršio uvid u spise predmeta dana 31.01.2011. godine i fotokopirao revizijsku odluku i obavestio tuženu o toku i ishodu postupka. Dejstvo datog punomoćja se sastoji u tome da parnične radnje koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, jer dejstvo punomoćnikovih radnji nastaje odmah. Shodno tome, osnovani su navodi revidenta da se momenat saznanja drugotuženog za razloge za ponavljanje postupka mora ceniti prema momentu vršenja uvida u spise predmeta u ime i za račun drugotuženog od strane advokata GG, tj. sa danom 31.01.2011. godine. Shodno tome, neprihvatljivo je stanovište nižestpenih sudova da je drugotužena saznala za razloge za ponavljanje postupka na koje se poziva tek 27.07.2011. godine, kada je ona izvršila uvid u spise predmeta, odnosno advokat Zora Lozanić 01.08.2011. godine i 23.08.2011. godine. Kako je od 31.01.2011. godine kao dana saznanja drugotužene za činjenicu da je zastupana od strane advokata kome nije dala punomoćje pa do dana podnošenja predloga za ponavljanje postupka 25.08.2011. godine proteklo više od 30 dana, proizlazi da je isti neblagovremen. Shodno tome, stekli su se uslovi za preinačenje drugostepenog i prvostepenog rešenja od strane Vrhovnog kasacionog suda i za donošenje odluke kao u izreci rešenja, primenom člana 426. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić