Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac KTZ broj 1410/20 od 23.11.2021. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 11) i stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi člana 65. stav 2. i člana 501. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene napred navedene povrede zakona.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okriljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 11) i stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi člana 65. stav 2. i člana 501. stav 1. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je privatni tužilac BB, u zakonskom roku iz člana 65. stav 2. ZKP, preko punomoćnika – advokata Nikole Pecovskog, dana 09.01.2019. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo privatnu tužbu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Ispitujući podnetu krivičnu tužbu, sudija pojedinac je naložio privatnom tužiocu da podnetu privatnu tužbu uredi u roku od 3 dana od dana prijema poziva, tako što će navesti zakonom propisane elemente iz člana 500. ZKP, što je privatni tužilac i učinio u ostavljenom roku podnošenjem ispravljene privatne tužbe, dana 25.01.2019. godine. Nakon toga, budući da postupak medijacije nije uspeo, sudija pojedinac je zakazao glavni pretres za 15.11.2019. godine, a nakon okončanja glavnog pretresa doneo je presudu kojom je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi i da je prvostepeni sud pobijanom presudom okrivljenog oslobodio za radnje opisane u inicijalnoj privatnoj tužbi od 09.01.2019. godine, a ne za radnje u uređenoj privatnoj tužbi od 25.01.2019. godine, na koji način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer presudom nije u potpunosti rešio predmet optužbe.

Istovremeno, prvostepeni sud je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja se ogleda u tome što je izreka pobijane presude nerazumljiva, imajući u vidu da u konkretnom slučaju ne postoji objektivni činjenični identitet između prvostepene presude i optužnog akta, i to kako inicijalnog optužnog akta, odnosno privatne tužbe od 09.01.2019. godine u odnosu na koju je prvostepeni sud u izreci izostavio reč „uvredio“, tako i uređene privatne tužbe od 25.01.2019. godine, obzirom da je okrivljenog oslobodio od optužbe za radnje navedene u inicijalnoj privatnoj tužbi.

Pored toga, prvostepeni sud je učinio i bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi presude protivrečni izreci, a izneti razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Naime, prvostepeni sud je okrivljenog oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, nalazeći da krivično delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, te da privatna tužba od 09.01.2019. godine, koje je podneta u zakonskom roku, ne sadrži subjektivne elemente krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Istovremeno, prvostepeni sud je u obrazloženju presude naveo da uređena privatna tužba, u kojoj je opisana krivica okrivljenog, podneta nakon isteka tromesečnog roka za podnošenje privatne tužbe iz člana 65. stav 2. ZKP, a što predstavlja procesnu okolnost koja isključuje krivično gonjenje. Postupajući na ovaj način, prvostepeni sud je učinio razloge presude protivrečnim izreci presude, odnosno bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pri tome, kada se ima u vidu da je privatni tužilac privatnu tužbu uredio po nalogu suda, u ostavljenom roku od 3 dana, te da je sud u razlozima presude naveo da je to učinio nakon proteka roka iz člana 65. stav 2. ZKP, to je nejasno da li sud nalazi da ispravljanje nedostataka u optužnom aktu u smislu člana 501. stav 1. ZKP nije moguće nakon proteka tromesečnog roka za podnošenje privatne tužbe, odnosno da li uređenu privatnu tužbu smatra novom privatnom tužbom, podnetom nakon prekluzivnog roka, niti je jasno da li je okrivljeni oslobođen od optužbe zbog toga što delo nije krivično delo, ili zbog toga što postoje procesne okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, zbog propuštenog tromesečnog roka.

Istom presudom učinjena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, obzirom da je sud nepravilno primenio odredbe člana 65. stav 2. ZKP i člana 501. stav 1. ZKP. Ovo stoga što je privatni tužilac privatnu tužbu podneo u zakonom propisanom roku od 3 meseca, shodno odredbi člana 65. stav 2. ZKP, a nakon toga je, postupajući po nalogu suda, takođe u zakonom propisanom roku od 3 dana, privatnu tužbu ispravio u smislu člana 501. stav 1. ZKP, ne menjajući pri tome bitno činjenični opis inkriminisanih radnji. Stoga nije pravilan zaključak prvostepenog suda – da se po ispravljenoj privatnoj tužbi ne može postupati, jer je podneta van prekluzivnog roka, odnosno nakon isteka tromesečnog roka za podnošenje privatne krivične tužbe iz člana 65. stav 2. ZKP.

Iste povrede zakona učinio je drugostepeni sud, odbijanjem kao neosnovane žalbe punomoćnika privatnog tužioca, u delu u kojem je ukazano na navedene povrede zakona.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da su u pobijanim pravnosnažnim presudama učinjene povrede zakona istaknute u podnetom zahtevu, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić