Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka koja je učinjena pred drugostepenim sudom.

Tuženi JVP „Srbijavode“ Beograd je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pok. EE je supruga tužioca AA, majka tužilaca BB, VV i GG, a ćerka tužilaca DD i ĐĐ, koja je tragično nastradala 15.05.2010. godine utopivši se u bujici reke ..., pritoci reke ... . Navedenog dana, pok. EE radila je na polju uzvodno uz reku, na jedan kilometar od sela ... . Kako je reka nadolazila preteći da se izlije, sada pok. EE zajedno sa ŽŽ i pok. ZZ se sklonila u bespravno podignutu drvenu baraku, koja se nalazila na desetak metara od reke. U tom trenutku voda je bila na oko četiri metra od barake. Nakon pola sata vodena bujica je zahvatila baraku i povukla ŽŽ, kao i EE i ZZ, koji su se tom prilikom i utopili. Na sednici održanoj 15.05.2010. godine, Opštinsko veće Opštine Trgovište je donelo Odluku o uvođenju vanrednog stanja zbog katastrofalnih poplava na teritoriji Opštine Trgovište, a 16.05.2010. godine doneta je odluka da se formira krizni štab za teritoriju Opštine Trgovište za sanaciju poplava.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da su tuženi odgovorni za nastalu štetu. Tuženi JVP „Srbijavode“ Beograd, zato što nije uredio korito reke, u smislu zaštite od bujica, odvoda suvišne vode i sprečavanje erozija, tužena Republika Srbija jer je vlasnik voda, dok je odgovornost tužene opštine u tome što joj je poveren deo poslova zaštite od strane tužene Republike Srbije. Tuženi nisu dokazali da je šteta nastala od uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći ili otkloniti, ili da je nastala radnjom oštećenog ili trećeg lica, koju tuženi nisu mogli predvideti i čije posledice nisu mogli izbeći ili otkloniti. Takođe, tuženi nisu dokazali da su preduzeli sve potrebne mere u cilju otklanjanja, odnosno smanjenja rizika od nastanka štete, zbog čega je primenom normi Zakona o vodama i Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud obavezao tužene da tužiocima solidarno naknade štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave i ocene izvedenih dokaza kako saslušanih svedoka, tako i na osnovu nalaza veštaka za oblast vodoprivrede i stručnjaka sa Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD Beograd, zaključio da na strani tuženih u vreme štetnog događaja nije postojala obaveza za preduzimanje i sprovođenje bilo kakvih mera zaštite od poplava duž Kozjedolske reke, kao i da je izlivanje ove reke izuzetan događaj, te da se radilo o vanrednoj situaciji koja je prevazilazila sve što se preduzima na zaštiti od poplava. Tužioci nisu dokazali da se radi o šteti prouzrokovanoj nepravilnim radom tuženih, u smislu člana 184. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, pa je drugostepeni sud zaključio da je predmetna šteta potekla od uzroka čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti, odnosno da je u pitanju viša sila, zbog čega je isključena odgovornost tuženih i ne postoji obaveza istih da tužiocima naknade štetu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani revizijski navodi tužilaca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Članom 173. istog zakona, propisano da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok je članom 174. istog zakona, predviđeno da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi. Prema članu 184. istog zakona, preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

Uslovi za oslobađanje od odgovornosti imaoca opasne stvari propisani su u članu 177. navedenog zakona, tako što se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti (stav 1.).

Imajući u vidu navedene zakonske norme, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, jer da bi neko bio odgovoran za štetu, između njegove radnje i štete treba da postoji uzročna veza, odnosno šteta treba da bude rezultat ponašanja lica kome se ona pripisuje. Pitanje uzročne veze rešava sud u svakom pojedinačnom slučaju i tako odlučuje o zahtevu za naknadu štete. Kako je pravilo da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi, u tom slučaju imalac, odnosno držalac opasne stvari može se osloboditi odgovornosti za štetu od opasne stvari ako je šteta uslovljena određenim okolnostima. U te okolnosti, između ostalog, spada i viša sila, te se držalac opasne stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da šteta potiče od uzroka koji se nalazio van stvari, a čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći, niti otkloniti. U konkretnom slučaju, a suprotno navodima revizije, iako je obaveza tuženih uređenje vodotoka, zaštita i upravljanje rizicima od štetnog dejstva voda, oni su dokazali da je do štete došlo van njihove krivice.

U konkretnom slučaju, nije sporno da su tužioci pretrpeli duševne bolove zbog smrti bliskog lica koja se desila utapanjem usled velike poplave. U ovakvim slučajevima odgovornost tuženih se pretpostavlja, ali su oni tokom postupka dokazali postojanje okolnosti koje isključuju njihovu odgovornost. Naime, iz nalaza i mišljenja veštaka za oblast vodoprivrede, proizlazi da je uzrok nastanka štetnog događaja plavljenje neuređenog područja ..., odnosno izlivanje velike vode iz osnovnog korita, što je prirodna pojava uslovljena intenzivnim padavinama u gornjem delu sliva reke ..., kao i da je ovaj događaj imao izuzetno malu verovatnoću pojave, odnosno da je bio izuzetan događaj. Takođe, pok. EE je stradala jer se našla u objektu bespravno postavljenom na neuređenom plavnom području, a da tuženi nemaju obavezu sprovođenja odbrane od poplava ni na jednom potezu duž ..., jer ne postoje objekti za zaštitu od štetnog dejstva voda koji su u njihovoj nadležnosti. Zaključak drugostepenog suda da je viša sila bila uzrok nastanka štete je pravilan, jer su tuženi dokazali da čak i da su objekti za zaštitu od poplava na ... bili izgrađeni, ovaj poplavni talas je bio takvog intenziteta da bi izazvao i njihovo rušenje i slične posledice po priobalje, s obzirom da je prevazilazio merodavne uslove koji se u Republici Srbiji koriste za projektovanje nasipa i sličnih objekata u ruralnim sredinama. Kako je šteta potekla od uzroka čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći, niti otkloniti, to ne postoji ni odgovornost tuženih za nastanak iste.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci. Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer po reviziji tužioci nisu uspeli.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić