Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 425/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu, a preinačena u pogledu odluke o troškovima postupka tako što je obaveza tuženog snižena sa iznosa od 731.300,00 dinara na iznos od 327.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom neosnovano ukazuje, u vezi povrede članova 263. i 386. stav 3. ZPP. Ovo zbog toga što Porodični sporovi kao posebni postupci u nekim elementima odstupaju od opštih parničnih pravila utvrđenih u odredbama Zakona o parničnom postupku. Procesna specifičnost postupaka u vezi sa porodičnim odnosima ogleda se u odstupanju od načela dispozicije - u postupku u sporu za izdržavanje, kao i u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, sud nije vezan granicama postavljenog tužbenog zahteva, a u postupcima za uređenje porodičnih odnosa pored raspravnog, važi i istražno načelo, što znači da sud može utvrđivati činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje nijedna stranka nije iznela. Tuženi se izjasnio o svim dokazima izvedenim u postupku i činjenicama koje su utvrđene, pre svega na nalaz i mišljenje veštaka, na koji sada neosnovano ukazuje, zbog čega suprotno razlozima revizije nema bitne povrede iz člana 5. stav 3. ZPP, već je sud svoju odluku zasnovao na činjenicama o kojima je strankama pružena mogućnost da se izjasne.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju brak tužilje VV i tuženog razveden je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu od 23.09.2009. godine, njihova deca rođena u braku AA rođena ... godine i mal. BB rođen ... godine povereni su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. AA i BB plaća mesečno iznos od po 5.000,00 dinara i uređen je model viđanja dece sa ocem. Odnosi parničnih stranaka pogoršani su nakon što su mal. tužioci od tuženog zahtevali izmenu ranijeg načina plaćanja obaveznog izdržavanja umesto na ruke njihovoj zak. zastupnici uplatom na njen tekući račun, a sve iz razloga neredovnosti plaćanja po toj obavezi. Na taj zahtev tuženi je odgovorio tako što je počeo da insistira na redovnom održavanju ličnih odnosa sa decom u skladu sa sudskom odlukom iako su u prethodnom periodu lični odnosi održavani neredovno i to u terminima koji su usmeno dogovarani. Tuženi je svoje nezadovoljstvo aktuelnom porodičnom situacijom manifestvovao prilikom susreta sa decom što je dovelo do toga da deca odbijaju da se dalje s njim viđaju. PU Novi Sad je izdala tri obaveštenja o izrečenoj hitnoj meri na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Zakona o policiji, dva 23.03.2019. godine i jedno 27.03.2019. godine, kojima je nadležni policijski službenik obavestio lice AA, lice BB i lice VV, ovde tužioce, da je licu GG, ovde tuženom izrečena hitna mera privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtve nasilja i prilazi im. Ova hitne mere koje su istekle nakon 48 sati, produžene su na period od 30 dana, rešenjima Osnovnog suda u Novom Sadu od 24.03.2019. godine i 28.03.2019. godine. U rad s porodicom uključili su se i zaposleni u Centru za socijalni rad Novi Sad te je za potrebe ove parnice sačinjen izveštaj od strane stručnog tima 04.06.2019. godine. Prema tom izveštaju, u ponašanju tuženog su prepoznati elementi psihičkog i fizičkog nasilja prema bivšoj supruzi i deci. Iz razgovora stručnog tima Centra za socijalni rad Grada Novog Sada sa tužiljom VV proizlazi da je tokom trajanja braka GG bio nemaran za porodicu, da ga ništa nije interesovalo i da su se jako retko viđali jer su oboje radili, da je ona više brinula o deci dok je on često izlazio noću s društvom. Nakon razvoda deca su kod oca odlazila i redovno ih je viđao ali u poslednjih par godina viđanje se uglavnom odvijalo po dogovoru zbog obaveza koje deca imaju u školi i vannastavnih aktivnosti. Nasilje je počelo šest meseci pre nalaza i mišljenja Centra od 04.06.2019. godine, nakon čega se intenziviralo i kulminiralo kada je podneta tužba kojom su tužioci tražili da se promeni vid plaćanja izdržavanja. Od tog momenta tuženi počinje intenzivno psihički da ih maltretira na taj način što VV zove na telefon, viče, urla i vređa je, dok se prema deci tako ponaša kada odu kod njega, vređa ih i naziva raznim pogrdnim imenima. Prema AA se iživljava, pored toga što je zove pogrdnim imenima i na taj način što je jednom izbacio iz auta na sred ulice, a jednom prilikom je i jurio nožem. Maloletnog BB često ponižava, tera ga da sedne na motor bez obzira što zna da se dete plaši i svaki put deca od oca dođu plačući. Stručni tim Centra za socijalni rad Grada Novog Sada je 15.05.2019. godine obavio i razgovor sa decom bez prisustva majke uz prethodnu njenu saglasnost i u tom razgovoru stručni tim je ocenio da su deca urednog spoljašnjeg izgleda psihofizički zdrava, razvijena, u skladu sa uzrasnim normama, te su i AA i BB detaljno objasnili psihičko nasilje i fizičko maltretiranje, ponašanje oca prema njima, pre svega, vređanje, psovanje i nazivanje raznoraznim pogrdnim imenima, što su izjavili i pred sudom. Iz izveštaja organa proizlazi da se kod dece razvio autentičan strah u odnosu na oca, te da je njihova želja da s ocem ne održavaju lične odnose slobodna i autentična, a da se deca osećaju neprijatno u društvu oca i da su u strahu zbog očevog ponašanja utvrđeno je i saslušanjem stranaka. Činjenice emotivne zrelosti i razvoja dece, sposobnosti da svedoče u parničnom postupku i da su u stanju da adekvatno shvate, opišu i iznesu konkretne događaje iz sopstvenog života, utvrđene su na osnovu nalaza i mišljenja veštaka Sanje Bukumirović. Stručni tim centra zaključio je da je u prijavljenom događaju bilo prisutno psihološko nasilje od strane GG prema VV, a vršeći nasilje nad bivšom suprugom, kako je stručni tim centra istakao takođe je ugrozio pravo dece na zdravo i bezbedno okruženje i odrastanje. Tuženi je tokom razgovora minimizirao detalje prijavljenog događaja, nije bio autentičan u datim iskazima i bio je defokusiran zbog čega je stručni tim centra morao stalno da ga vraća na aktuelnu temu. Stručni tim Centra procenio je da postoji rizik od recidiva nasilja te da njihov direktan kontakt predstavlja izvorište budućih svađa i potencijalnih nasilnih situacija, te da tuženi svojim negiranjem svakog oblika nasilja i predstavljanjem VV u negativnom kontekstu pokušava da skrene pažnju sa svog postupanja i odgovornosti i na taj način pokazuje niske kapacitete za pozitivne promene u svom funkcionisanju prema VV. Oblik ponašanja tuženog jasno ukazuje na postojanje nasilja u porodici prema tužicima te je njihovo duševno zdravlje, fizički integritet i spokojstvo ugroženo radnjama tuženog. Izveštaj Centra za socijalni rad Grada Novog Sada od 09.02.2021. godine sačinjen je za potrebe donošenja odluke o zahtevu za izmenu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa dece sa tuženim ocem, gde je dat značaj skladnom roditeljskom funkcionisanju i ulozi oca u odrastanju, vaspitanju i razvoju dece pa je predloženo da pored izričite želje dece da ne održavaju lične odnose sa ocem sud uredi model viđanja kojim se pogoduje interesu dece. U međuvremenu je tužilja AA postala punoletna i prestala je potreba za uređenjem modela viđanja s ocem, dok je u odnosu na mal. BB predložena potreba uređenja modela viđanja sa ocem.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je tuženi prema tužiocima učinio akt nasilja u porodici, a koji je i predmet tražene sudske zaštite i odredili predložene mere zaštite u trajanju od godinu dana, kao što su pravilno izmenili raniju odluku u pogledu modela održavanja ličnih odnosa dece sa ocem u odnosu na tužioca mal. BB tako što su uredili da se lični kontakti mal. BB i tuženog odvijaju u kontrolisanim uslovima u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada i to jednom mesečno u trajanju od jednog sata.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05…6/15), tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom istog člana navedeni karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), ali i uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Da bi takvo ponašanje bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet, tj. trajnost i višekratnost takvog ponašanja. U određenim situacijama, kao što je i konkretan životni događaj koji je bio povod pokretanja postupaka za sudsku zaštitu od strane tužilaca, dovoljan je jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Postojanje takve situacije u ovom sporu potvrđuje i celokupno činjenično stanje utvrđeno u sprovedenom postupku. Poremećeni porodični odnosi stranaka, te prijava nasilja tuženog od strane tužilaca za izvršeno nasilje, predstavlja akt uznemiravanja tužilaca, što potvrđuje ispravnost odlučivanja nižestepenih sudova u postupku zaštite od nasilja u porodici.

Neosnovani su navodi tuženog u reviziji da sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje na okolnost ponašanja tuženog koje je okarakterisano kao nasilje u porodici. Pravilnost zaključivanja nižestepenih sudova, obrazložena u pobijanim presudama, potkrepljena je utvrđenim činjenicama i mišljenjem nadležnog Centra za socijalni rad, kako u pogledu postojanja nasilja, tako i potrebe i svrsishodnosti izricanja odgovarajućih mera zaštite u cilju prevencije daljih konflikata i sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja.

Mere zaštite propisane su članom 198. stav 2. Porodičnog zakona i izriču se u skladu sa izvršenom vrstom nasilja i ciljem zaštite, kao sankcija za učinjenu povredu ali i iz preventivnih razloga, radi sprečavanja budućeg uznemiravanja i nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti ne samo žrtve, već i ostalih članova porodice. U konkretnom slučaju neposredne žrtve su svi tužioci.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, polazeći od mišljenja Centra za socijalni rad i postojećih okolnosti iz kojih proizilazi da postoji nasilje u porodici, pravilno su pobijanom odlukom određene adekvatne mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju, koje su neophodne kako bi se tužene objektivno sprečio u daljem ispoljavanju nasilničkog ponašanja i za tužioce obezbedio mir i spokojstvo za određeni vremenski period. Izrečene mere, zabrana približavanja i zabrana daljeg uznemiravanja tužilaca, su određene pravilnom primenom člana 198. stav 1. i stav 2. tačka 3, 4. i 5. i člana 197. Porodičnog zakona srazmerno sadržini i intenzitetu ispoljenog nasilja. Svojim postojanjem one opominju i upozoravaju učinioce da se uzdrže od svakog budućeg, pa i najmanjeg agresivnog ponašanja.

Neosnovano se revizijom osporava postojanje nasilničkog ponašanja tuženog. Dugotrajno trpljenje žrtve nasilja proizilazi iz izvedenih dokaza naročito iz nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad koje je pribavljeno na osnovu člana 286. Porodičnog zakona iz koga je na osnovu stručne opservacije porodičnih odnosa i osobina ličnosti tuženog, kao i iz njegovog dosadašnjeg ponašanja utvrđeno da je njegovoj bivšoj supruzi i deci ugrožen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo i da postoji visok rizik od ponavljanja nasilja. Činjenica da se žrtve nasilja ranije nisu obraćale za pomoć, pre incidenta kada je intervenisala policija i kada su određene hitne mere zabrane prilaska, ne dovode u sumnju postojanje trajnijeg nasilničkog ponašanja tuženog. U konkretnom slučaju ispoljeno nasilničko ponašanje tuženog prevashodno ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo tužilaca ali i njihov telesni integritet što opravdava izricanje mera zaštite od nasilja u porodici koja nemaju samo značaj zaštite žrtve već i preventivna dejstva jer sprečavaju eskalaciju nasilja, što je u ovom slučaju moguće.

Takođe se navodima revizije neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu odluke o uređenju modela viđanja i održavanja ličnih odnosa maloletnog BB sa tuženim ocem.

Prema članu 6. Porodičnog zakona svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a država ima obavezu da preduzme sve potrebne mere za zaštitu deteta, kao i da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, a prema članu 62. Porodičnog zakona dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. Odredbom člana 61. stav 4. Porodičnog zakona propisano je da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Sa druge strane u pogledu vršenja roditeljskog prava u smislu člana 78. stav 3. Porodičnog zakona roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Postupanje svih i svakog u odnosu sa decom mora biti u najboljem interesu deteta, što je i obaveza suda prema odredbi člana 266. stav 1. Porodičnog zakona. Stručna ustanova kao što je organ starateljstva, specijalizovana za postupanje u porodičnim odnosima na čije mišljenje upućuje odredba člana 270. Porodičnog zakona, dala je nalaz i stručno mišljenje da je za sada najbolji interes maloletnog BB i pored izričite želje da ne održava lične odnose sa ocem, da sud uredi model viđanja kojim se pogoduje interesu deteta.

Pošto je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje roditeljskog prava, kao i održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi i koji ne vrši roditeljsko pravo, dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a pre donošenja odluke o određivanju modela viđanja i održavanja ličnih kontakata deteta i roditelja, sud ima obavezu da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva i druge specijalizovane ustanove što je u konkretnom slučaju učinjeno, te da pribavi mišljenje maloletnog deteta što je takođe učinjeno, u vidu uzimanja iskaza maloletnog tužioca pred sudom, kako je to propisanom odredbom člana 266. stav 3. u vezi člana 61. stav 4. Porodičnog zakona, to je pobijanom odlukom za sada, suprotno navodima revizije, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno određen model održavanja ličnih kontakata maloletnog BB sa tuženim ocem, kojim se najbolje štiti interes maloletnog BB. Tuženi koji insistira da model viđanja ostane nepromenjen, po ranijoj presudi, primarno sledeći svoje sopstvene interese (što je posledica ljutnje) zanemaruje rizik koji takva odluka može imati po psihofizički razvoj maloletnog deteta s obzirom na sve utvrđene okolnosti konkretnog slučaja, nerazumevanje tuženog kao oca za potrebe deteta i iskazivanje psihičkog nasilja prema njemu. Tuženi suprotno navodima revizije očigledno ne može da sagleda šta je u najboljem interesu deteta jer nije izneo ni jedan smisleno odlučujući i objektivan razlog koji bi opravdavao opstanak ranije donete odluke o modelu viđanja niti je pokazao jasnu želju za ostvarenjem traženog modela održavanja ličnih odnosa sa detetom.

Suprotno revizijskim navodima i ovaj sud smatra da je, s obzirom na sve utvrđene okolnosti, ovo najbolja odluka o održavanju ličnih odnosa, a uzimajući u obzir i izrečene mere zaštite protiv tuženog i sam uzrast maloletnog BB, koji će u vreme isteka mera zaštite od nasilja u porodici imati ... godina, te u smislu odredbe člana 61. stav 4. Porodičnog zakona biti u mogućnosti da samostalno odlučuje o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi, ovde tuženim, a od čijeg ponašanja i ophođenja prema maloletnom detetu će i zavisiti opstanak čak i ovako određenog modela viđanja, ceneći pre svega najbolji interes maloletnog deteta.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, na koje je Apelacioni sud dao jasne i pravilne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata, a u većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koji navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog i istovremeno ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja i primenu materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Budući da troškovi sastava odgovora na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni za vođenje ove parnice, to je zahtev za naknadu ovih troškova odbijen kao neosnovan kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić