.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3877/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA iz sela ..., BB iz sela ..., VV iz sela ..., GG iz sela ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Negovan Živković, advokat u ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju guma „Tigar Tyres“ d.o.o. Pirot, koga zastupa punomoćnik Mladen Domazet i dr., advokati iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji drugotužioca BB izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 236/21 od 08.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji drugotužioca BB.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija drugotužioca BB izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 236/21 od 08.04.2021. godine, (omaškom označena kao rešenje).
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 1217/18 od 10.02.2021. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev da se utvrdi nepostojanje pravnog odnosa zakupa nepokretnosti između tužilaca i tuženog i da Ugovor o zakupu magacinskog prostora od 29.09.2009. godine i Ugovor o zakupu od 09.07.2010. godine, oba zaključena između ĐĐ i dr. i tuženog, ne proizvode pravno dejstvo u odnosu na tužioce, kao i da se tuženi obaveže da na ime stečenog bez osnova isplati taksativno navedene iznose za 2009. godinu u visini tržišne cene za korišćenje nepokretnosti sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U drugom stavu odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka. Stavom trećim odbijen je eventualni tužbeni zahtev da se utvrdi nepostojanje pravnog odnosa zakupa nepokretnosti između tužilaca i tuženog i da Ugovor o zakupu magacinskog prostora od 29.09.2009. godine i Ugovor o zakupu od 09.07.2010. godine, oba zaključena između ĐĐ i dr. i tuženog, ne proizvode pravno dejstvo u odnosu na tužioce, kao i da se tuženi obaveže da na ime stečenog bez osnova isplati taksativno navedene iznose navedene u ovom stavu sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. U četvrtom stavu odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka. Stavom petim obavezani su da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 42.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 236/21 od 08.04.2021. godine, (omaškom označena kao rešenje), odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavovima drugim i trećim odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer tužioci nisu potpisnici predmetnih ugovora o zakupu, niti su potpisali punomoćja kojim su treća lica bila ovlašćena za prijem zakupnine, usled čega nisu imali svojstva zakupodavaca, pa kako tuženi ima pravni osnov za korišćenje nepokretnosti to na njegovoj strani nema neosnovanog obogaćenja. O tužiočevom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav zbog toga što pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za utvrđenje podneta je 31.12.2019. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 10.02.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 45.975,78 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
