Rev 13/2022 3.1.4.16.5; određivanje i prestanak izdržavanja

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 13/2022
03.02.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA, čiji je zakonski zastupnik BB iz ..., a čiji je punomoćnik Mile Petković, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Jovo Krtinić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 376/2021 od 16.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 376/2021 od 16.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P2 70/21 od 16.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev maloletne tužilje i obavezan tuženi da doprinosi njenom izdržavanju sa po 15% mesečno od svojih redovnih primanja iz radnog odnosa umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 21.09.2020. godine pa ubuduće, sa obavezom plaćanja do 15. u mesecu za tekući mesec, s tim što je zaostale rate dužan da isplati odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom od momenta dospelosti svake rate pojedinačno do isplate, sve preko zakonske zastupnice BB iz ... . Višak tužbenog zahteva preko dosuđenog a do traženih 20%, u iznosu od 5% mesečno, odbijen je, kao neosnovan, i utoliko je promenjena visina tuženikovog doprinosa izdržavanju maloletne tužilje ustanovljene presudom Osnovnog suda u Boru P2 137/2018 od 04.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da maloletnoj tužilji nadoknadi troškove postupka u iznosu od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 376/2021 od 16.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna AA, rođena je ...2017. godine u vanbračnoj zajednici roditelja - majke BB i oca VV. Presudom Osnovnog suda u Boru P2 137/18 od 04.09.2018. godine, otac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke AA sa 8.000,00 dinara mesečno, počev od 18.12.2017. godine. U vreme donošenja navedene presude AA je bila uzrasta od godinu i po dana, njena majka je bila u radnom odnosu i živela je sa detetom u zajednici sa svojim roditeljima. Otac joj je bio penzioner i majka u radnom odnosu. Ostvarivala je primanje po osnovu materijalnog dodatka za maloletnu AA u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno do uzrasta deteta do dve godine. Tuženi nije bio u radnom odnosu, ali je obavljao povremene poslove na građevini, uz dnevnicu od po 25 evra, živeo je u zajednici sa svojim roditeljima penzionerima i imao je obavezu otplate kredita od 7.200,00 dinara do kraja 2018. godine. Tuženi je sada zaposlen u kineskoj kompaniji i ostvaruje zaradu od 130.000,00 dinara i nema obavezu izdržavanja trećeg lica, a i dalje živi sa roditeljima. Majka maloletne tužilje sada nije zaposlena i sa tužiljom i dalje živi kod svojih roditelja. Maloletna AA je u vreme drugostepenog presuđenja uzrasta 4 godine, pohađa vrtić za koji se mesečno plaća 4.398,00 dinara, njene mesečne potrebe iznose 25.000,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, odlučujući o osnovanosti tužbenog zahteva, nižestepeni sudovi su ocenili da je isti osnovan primenom odredbe člana 160. i 164. Porodičnog zakona, s obzirom da su se promenile okolnosti na strani maloletne tužilje, jer su njene potrebe povećane, kod činjenice da je starija, a na strani tuženog su se mogućnosti promenile i poboljšale, s obzirom da je zaposlen i ostvaruje redovnu zaradu, pa su našli da je delimično osnovan tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju o visini obaveze tuženog u izdržavanju maloletnog deteta i promeni ranije donete odluke o visini izdržavanja.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), kao i da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Prema članu 162. stav 3. istog Zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, a odredbom člana 164. ovog Zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promene okolnosti koje prouzrokuju promenu odluke o visini izdržavanja maloletnog deteta u smislu člana 164. Porodičnog zakona, jer je maloletno dete sada starije, te da su se mogućnosti na strani tuženog promenile i poboljšale, pa su adekvatnom primenom člana 160. stav 1. Zakona, pravilno utvrdili potrebe maloletne tužilje kao prosečne mesečne potrebe deteta u tom uzrastu, kao i visinu obaveze tuženog da doprinosi njenom izdržavanju u dosuđenom iznosu u skladu sa mogućnostima tuženog, saglasno odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, zbog čega nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. Porodičnog zakona, pravo je i dužnost roditelja da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, propisanoj članom 160. stav 4. Zakona. Mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja zavise od okolnosti propisanih članom 160. stav 3. istog Zakona.

Imajući ovo u vidu, nižestepeni sudovi su, suprotno revizijskim navodima, pravilno ocenili sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na obavezu tuženog za izdržavanje maloletne ćerke, i to kako njegove mogućnosti tako i njegove potrebe i obaveze, pa je pravilnom procenom potreba tužilje adekvatno određena i obaveza tuženog da doprinosi njenom izdržavanju u dosuđenom iznosu od strane nižestepenih sudova. Dosuđen iznos, uz doprinos majke, kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje koje se ulaže, neophodan je za izdržavanje zajedničkog deteta tuženog i zakonske zastupnice tužilje, i njime će se omogućiti najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja, ovde tuženi.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić