.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 171/2021
03.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Knežević advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Olga Turčinović Makević advokat iz ..., i po tužbi za glavno mešanje tužilaca GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Ostojić iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Hadžić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8247/2019 od 27.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8247/2019 od 27.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8247/2019 od 27.11.2019. godine.
ODBIJA SE kao nesnovan zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 798/18 od 09.05.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac povukao tužbu protiv tuženih u delu koji se odnosi na isplatu iznosa preko traženog iznosa od 5.654,54 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na ime naknade za ustupanje prava korišćenja zemljišta na kat. parceli broj .. upisanoj u ZKUL br. ..., kao i u delu koji se odnosi na prodatu površinu zemljišta preko površine od 183m2. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tuženi obavežu da tužiocu solidarno isplate iznos od 5.654,54 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, koji iznos je pravni prethodnik tuženih primio od tužioca na ime naknade za ustupanje prava korišćenja zemljišta na 183 m2 na kat. parceli broj .. upisanoj u ZKUL br. .. KO ... . Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca iz tužbe glavnog mešanja kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac izvršio bespravno zauzeće dela zemljišta parcele .. KO ... u površini 183,37 m2, na osnovu ništavog ugovora zaključenog između tužioca i tuženog čiji predmet obaveze nije bio dopušten, na kom delu parcele su tužioci po tužbi za glavno mešanje korisnici i na toj površini izgradio garažu koja zauzima površinu od 17,64 m2. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca iz tužbe glavnog mešanja da sud obaveže tužioca da nekretninu oslobodi od lica i stvari i da tužiocima po tužbi za glavno mešanje preda u državinu zauzeti deo parcele kp. .. KO ... u površini od 183,37 m2, čiji su oni korisnici i da ukloni garažu površine 17,64m2 koja se nalazi na zauzetom delu parcele i naknadi im troškove parničnog postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac i tužioci po tužbi za glavno mešanje da tuženima solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 273.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8247/2019 od 27.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužilaca za glavno mešanje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 798/18 od 09.05.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od pet sudija.
U konkretnom slučaju, revizijom se osporava pravilnost drugostepene presude u delu kojim je pravnosnažno utvrđeno da je tužba povučena u delu zahteva za isplatu novčanog iznosa preko 5.654,54 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i u delu zahteva koji se odnosi na prodato zemljište preko površine od 183 m2. Navedena odluka sudova predstavlja rešenje doneto primenom odredbi Zakona o parničnom postupku, kao procesnog zakona, zbog čega protiv takve sudske odluke nije dozvoljena posebna revizija na osnovu člana 404. ZPP, jer se ista može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. U preostalom delu, nižestepenim presudama je pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu za vraćanje novčanog iznosa koji je isplaćen pravnom prethodniku tuženih po osnovu ugovora o prenosu prava korišćenja zemljišta u društvenoj svojini zaključenog 10.11.1991. godine, primenom odredbe člana 104. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj u slučaju ništavosti ugovora sud može, između ostalog, odbiti u celini ili delimično, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala. U postupku je utvrđeno da se radi o ništavom pravnom poslu koji je zaključen suprotno tada važećim zakonskim propisima o ograničenju prometa prava korišćenja na nepokretnostima u društvenoj svojini, pa je primena navedene zakonske odredbe kao materijalnog prava vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, zbog čega ne predstavlja pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava niti su o tome u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protovvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je o novčanom potraživanju u iznosu od 15.787,47 evra, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod zakonom određenog cenzusa za izjavljivanje revizije 40.000 evra, propisanog članom 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Odluka o troškovima revizijskog postupka iz stava trećeg izreke rešenja doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove potrebne za vođenje parnice.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
