Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Ivana Radenkovića, advokat Irena Đorđević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje od 31.12.2019. godine, sačinjen tokom pretresanja stana okrivljenog koji je sproveden bez prisustva svedoka, a što je suprotno članu 156. stav 7. ZKP, iz kog razloga navedeni zapisnik, prema mišljenju branioca, nije mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje Str pov 178/19 od 31.12.2019. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje Str pov 178/19 od 31.12.2019. godine, proizlazi da je u vremenskom periodu od 13.00 časova do 13.50 časova, izvršeno pretresanje stana okrivljenog Ivana Radenkovića, u ulici ... broj .., u ..., i to na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Prokuplju Kpp 124/19 od 31.12.2019. godine. Pre preduzimanja pretresanja, navedena naredba je u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata okrivljenom Ivanu Radenkoviću, što je konstatovano u zapisniku, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže, pri čemu je okrivljeni poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo okrivljeni nije zahtevao, što je u zapisniku konstatovano. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka – AA i BB, koji su prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su, uz ovlašćena službena lica PU Prokuplje i okrivljenog, potpisali zapisnik na kom nisu konstatovane bilo kakve primedbe.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Stoga je, po oceni ovog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Prokuplje Str pov 178/19 od 31.12.2019. godine, zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovani.

Osporavajući zakonitost dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da svedoci pretresa nisu poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja, osvrćući se pri tome na navode njihovih iskaza i iskaze ostalih ispitanih svedoka o okolnostima pod kojima je vršeno pretresanje i njihovim kontradiktornostima. Na opisan način, branilac okrivljenog, po nalaženju ovog suda, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i tako ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP u čije razmatranje se ovaj sud nije upuštao obzirom da navedena povreda zakona nije razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Branilac podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodeći da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon. Prema navodima zahteva, sud okrivljenom nije mogao izreći novčanu kaznu kao sporednu obzirom da za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ nije predviđeno njeno izricanje kao sporedne kazne. Osim toga, navedeno krivično delo nije izvršeno iz koristoljublja na šta, prema mišljenju branioca, ukazuju činjenice da zaštitni objekat krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ predstavlja zdravlje ljudi i da sticanje imovinske koristi ne predstavlja zakonsko obeležje ovog krivičnog dela.

Odredbom člana 43. KZ propisane su vrste kazni koje se mogu izreći učiniocu krivičnog dela i to su: doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Odredbom člana 48. stav 2. KZ predviđeno je da se za krivična dela učinjena iz koristoljublja, novčana kazna može izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od tri do dvanaest godina, čini onaj ko proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet opojne supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz spisa predmeta proilazi da je okrivljeni Ivan Radenković krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ izvršio u vreme, na mestu i na način opisanim u izreci pobijane presude i to tako što je u stanu na adresi prebivališta, neovlašćeno radi prodaje držao ukupno 35,36 grama kokaina, koji se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, s tim da su tokom pretresanja pronađeni na stolu pored kokaina, zatečene vagica za precizno merenje, plastične kese za zamrzivač i makaze.

Prema zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i radnji izvršenja koju je preduzeo okrivljeni, jasno proizlazi da se neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, mora vršiti radi prodaje. Shodno tome kod okrivljenog mora postojati namera da navedenu radnju izvršenja preduzima u cilju prodaje, a što logično vodi zaključku da se ovo delo vrši radi pribavljanja imovinske koristi odnosno iz koristoljublja.

Činjenica da je krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ inkriminisano u okviru glave XXIII Krivičnog zakonika, čiji je grupni zaštitni objekt zdravlje ljudi, suprotno navodima zahteva, ne dovodi u pitanje činjenicu da je konkretno krivično delo izvršeno prevashodno zbog finansijskih interesa odnosno sa motivom koristoljublja. U tom smislu, za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora u tri do dvanaest godina za koje je okrivljeni oglašen krivim, sud u smislu člana 48. stav 2. KZ, može izreći novčanu kaznu kao sporednu.

Kako je okrivljenom Ivanu Radenkoviću zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, pobijanom pravnosnažnom presudom izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna kao sporedna, u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, to odlukom o krivičnoj sankciji, u konkretnom slučaju, nije povređen zakon pa Vrhovni kasacioni sud navode zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjuje kao neosnovane.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Radenkovića, advokata Irene Đorđević, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić