Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog Javno komunalno preduzeće „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3008/2021 od 08.07.2021. godine, u sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3008/2021 od 08.07.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3008/2021 od 08.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1516/19 od 23.02.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.11.2012. godine do 31.01.2015. godine isplati ukupno iznos od 386.482,69 dinara, sve u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 92.651,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3008/2021 od 08.07.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.887,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima u kojima je odlučivano o tužbenim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom, a tužilja u reviziji ne ukazuje, niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke, donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike u zaradi podneta je 30.12.2015. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 386.482,69 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić