Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pavlović, advokat iz ..., protiv tužene BB, preduzetnik iz ..., vlasnik SZTR „...“, ..., čiji je punomoćnik Vladislav Todorović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3226/18 od 04.03.2021. godine, u sednici održanoj 09.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3226/18 od 04.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3226/18 od 04.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 390/2016 od 26.04.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 180.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 179.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.04.2018. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3226/18 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke, u delu kojim je tužlja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 179.500,00 dinara. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, u delu u kojem je odlučeno o kamati na troškove postupka, tako što je tužilja obavezana da tuženoj na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 179.500,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate, dok je odbijen zahtev tužene za isplatu zatezne kamate na iznos troškova postupka u preostalom delu za period od 26.04.2018. godine, kao dana presuđenja do dana nastupanja uslova za izvršenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava u pogledu primene odredbe člana 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 01.03.2012. godine, a podneskom od 28.10.2013. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilja tražila isplatu 530.000,00 dinara, što čini vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić