.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 738/2022
03.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jovanović advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Marjan Gagić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 568/2020 od 07.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 568/2020 od 07.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 568/2020 od 07.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 568/2020 od 07.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 438/20 od 02.06.2020. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tuženi da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocu AA za pretrpljeni fizički bol i strah iznose od po 70.000,00 dinara i tužilji BB za pretrpljeni strah iznos od 70.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate (stav prvi izreke) i obavezani tužioci da nadoknade tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 50.600,00 dinara (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavili reviziju radi ujednačavanja sudske prakse.
Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili naknadu nematerijalne štete sa obrazloženjem da su odustali od predloženog dokaza veštačenjem, bez kojeg sudovi ne mogu utvrditi intenzitet i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, i odlučiti o pravu tužilaca na naknadu štete i njenoj visini.
Tužioci predlažu odlučivnje o posebnoj reviziji, pozivajući se na rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1086/20 od 11.06.2020. godine. Označenim rešenjem ukinuta je prvostepena presuda kojom je, iz istih razloga kao u ovom sporu odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, i izražen pravni stav da medicinsko veštačenje jeste najčešći način utvrđivanja bitnih činjenica u parnicama za naknadu nematerijalne štete, ali ne i jedini. Zbog toga je tim rešenjem naloženo nižestepenom sudu da na osnovu drugih predloženih dokaza, pre svega dodatnim ispitivanjem tužioca, utvrdi vrstu i težinu povreda koje su mu nanete u štetnom događaju, dužinu lečenja, jačinu bolova i straha i njihovo trajanje kako bi, rukovodeći se kriterijumima iz člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, mogao odlučiti o visini pravične novčane naknade.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužilaca. I kada bi se prihvatio pravni stav izložen u navedenom rešenju, odlučivanje o reviziji tužilaca ne bi dovelo do drugačije odluke o njihovom tužbenom zahtevu.
Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se oštećenom može dosuditi pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove i strah ako okolnosti slučaja, naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje, to opravdava. Prema stavovima sudske prakse, novčana naknada za fizičke bolove dosuđuje se ako su oni bili jakog i srednjeg intenziteta i dužeg trajanja. Naknada za strah može se dosuditi ako je strah bio intenzivan i dužeg trajanja, a ako je intenzivan strah kratko trajao, naknada se može dosuditi ako je u dužem vremenskom periodu bila narušena psihička ravnoteža oštećenog.
U konkretnom slučaju, kod činjenica utvrđenih izvedenim dokazima da je tužilac AA zadobio nagnječenje prstiju šake bez povrede nokta i znakova preloma (laka telesna povreda) i da je trpeo fizičke bolove tri dana, koji po njegovom iskazu: „nisu bili neki bolovi i smanjivali su se“, dosuđivanje novčane naknade za ovaj vid nematerijalne štete ne bi bilo opravdano. I činjenice utvrđene iz izvedenih dokaza, pre svega iskaza tužilaca, o strahu koji su trpeli takođe ne opravdava dosuđivanje pravične novčane naknade, imajući u vidu kriterijume koji su u sudskoj praksi ustanovljeni po pitanju prava oštećenog na naknadu štete za pretrpljeni strah.
Iz tih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. tog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti), revizija nije dozvoljena.
S`toga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
