.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 8303/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aneta Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Konstantinović, advokat iz ..., radi iseljenja po tužbi i radi utvrđenja i isplate duga po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2921/20 od 18.06.2021. godine, na sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2921/20 od 18.06.2021. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P 5658/18 od 18.06.2018. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P 5658/18 od 20.12.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da se sa svim licima i stvarima iseli iz jednosobnog stana broj .., koji se nalazi na četvrtom spratu (potkrovlje), površine 43 m2, u zgradi broj .., u ulici ..., na kp. .. KO ..., upisan u LN pod .., te da isti oslobođen od svih lica i stvari preda na nesmetano korišćenje i raspolaganje tužiocu, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog, kojim je tražio da se utvrdi da nije zaključen ugovor o kupoprodaji stana broj .., ulica ... broj .. u ..., overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov ../93 od 02.07.1993. godine, između VV iz ... kao prodavca i AA kao kupca (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženog, kojim je tražio da se obaveže tužilac da isplati tuženom iznos od 800.000,00 dinara na ime troškova održavanja i čuvanja stana broj .. u ulici ... broj .. u ..., nužnih i korisnih izdataka, te naknade štete i naknade za trud (stav treći izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 110.100,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 2921/20 od 18.06.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5658/18 od 18.06.2018. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 5658/18 od 20.12.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 10.04.2013. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 1.300.000,00 dinara. Prema obrazloženju prvostepene presude taksa na tužbu je određena u iznosu od 19.800,00 dinara, što shodno Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 ... 95/18) Tarifni broj 1, stav 1. tačka 3. odgovara vrednosti predmeta spora do 500.000,00 dinara, koji iznos je naveden u tužbi kao vrednost predmeta spora. Protivtužba je podneta 07.06.2013. godine. Prema prvostepenoj presudi, taksa na protivtužbu je određena u iznosu od 37.300,00 dinara, što shodno Zakonu o sudskim taksama, Tarifni broj 1, stav 1. tačka 4. odgovara vrednosti predmeta spora u iznosu od 800.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako utvrđena vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovi odredbe člana 154. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. i člana 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
